-)(- -)( - = :-)))

u tišini levitiram stolove
tronožac troskočno bode u oči
trostruko rezigniran salto čaja za dvoje
oštri rubovi polica za knjige, drhture
u balansu nad glavom
telefon
otklizava tiho niz balkon
precizna vaga u raspadu
ne poravnava se sa satom
kotačić sofe damski u menuetu
razbija mi koljeno
i to sve što se vrtloži
kunem se, nije moja ljutnja
došla je izvana, šugava i gladna
uselila se, eto tako
frigidna zla kučka
smije se kao hijena, čeka
zavaljena u kauč, snove i cigaretu
brije o freudu i jungu,
ševi seronju beigbedera
zaudara i laže.

guram usamljenost u kalupe
s druge strane izrast će
cvjetići srca i zvjezdice
bljuvat će mi se nadrealno
ružičasto i nizvodno
sasvim estetski
primjereno
dok mi dobar odgoj čepi sinuse
i čovjekoljublje sprječava
poslati ljubavnu poštu
u tri pičke materine

(još jednom tako
i dobit ću rak).

Link

Hm. Više manje, sve mi je jasno, i kuja i hijena i freud i nadrealno bljuvanje, sinusi, telefon i menuet, al nikak mi nije jasno kak se koljenom moš opizdit u kotačić od sofe. Skužio bi razbijen palac, slomljen mali prst, al koljenom u kotač?
http://youtu.be/2AZOknKotVc

Kaj je to bilo? Uklizavanje? Netko je podigao sofu da moš usisavačem ispod?

Matere ti mile. Trebalo bi zabranit ove pjesničke slobode. Zakonom.
Kak da ja sad zaspim kad ne mogu dokučit kak se opizdiš koljenom u kotačić?

metafizika:;) spavaj, maks.

Eto opet. Kužim ja to. Fizika uključena jer je trebalo koljenom fizički spičit u tu malu metu, pa je to s metafizikom ok (makar je ta metafizika toliko prostituirana riječ jer se koristi za svakojaka bulažnjenja, što ovdje naravno nije slučaj).
Ali sve to opet ne objašnjava mehaniku napucavanja koljenom u kotač.
Osim ako u priči nije bio i fizikalac koji je metu držao na radnoj visini.

baš me briga za metafiziku...neka je...al pljuc pljuc pljuc za ovo u zagradi...buah

kaj si se tak jako uspljuvala?
jel i to metafizika?
deder pouči selaka da ne ide kroz život neobrazovat.