Ručkić krčkić

Sve je to super - ljubav, strast, romantika, optimizam, idealizam - ali što je s načinom života? Dugoročnim. Jesmo li zaboravili da se ljudi međusobno biraju ne samo zbog feromonskih i vizualnih poticaja, nego i zato jer vjeruju da će im zajednički život biti bolji nego odvojeni? Da, uistinu se zato biraju, od pamtivjeka: žena izabire muškarca koji pruža obilniji i zaštićeniji život njoj i njezinom potomstvu; a ostavlja ga ako ju je u tom pogledu zavarao. (Zanimljivo, Kuran dopušta takvu mogućnost, ali katolicizam jock, koliko je meni poznato, poništenje je moguće samo ako brak nije seksualno konzumiran.)

Neki dan se ovdje vodila rasprava bi li se zapravo zaljubljena iliti ispravno voleća osoba trebala preseliti ako parner/ica živi negdje drugdje, a ja si mišljah, ha, ma da, nije se problem preseliti u npr. New York, Upper East Side po mogućnosti, ali što ako selidba podrazumijeva pusti otok ili neku blatnjavu selendru...? Možda bi u takvoj situaciji bilo najbolje da se oboje presele na neko TREĆE mjesto, na neutralni teren, koji oboje procjenjuju kao potencijalno poprište boljeg života udvoje. Ne znam. Ja bih se selila u nekim smjerovima, ali u niz drugih ne bih. A sigurno ne bih dok sam luda od zaljubljenosti.

Dok sam slijepa za lajfstajlovske mejkovere koji su neizbježni habitacijskim uparivanjem s nekim. Za apsurdnost nekih od njih; za upornost koja će mi trebati dok ih ne poštelam na podnošljivu mjeru ili, avaj, dok se s njima ne saživim. I što ću od sebe, od onoga što me čini, morati dati da budemo "mi"? Koliko? Koliko će mi to faliti?

Svaka osoba koju pustimo blizu nas mijenja. Evo, neki dan pričam s frendicom o tome kako su mi nabili visoku ratu za struju, opravdano, jer dok je stara bila živa, veš se prao svaki dan, počesto dvaput, svjetlo je gorjelno non-stop, njen kisik je srkao struju, strujom se dogrijavalo puno veće područje, a tu je i zamrzivač. "Što će ti zamrzivač?" upita ova. Zbunj! Pa fakat, što će mi? U krugu od 300 metara imam 7 trgovina hranom i 3 tržnice - fakat ništa ne mora biti zamrznuto. Osim navika. Treba ih odlediti.

I nakon tog malog poticaja, odleđivanje je nesmiljeno, a ispada da sam živjela apsurdno, apsurdno skupo, da sam se zavukla u ignoriranje svakodnevnih životnih praktikalija kako bih izbjegla onaj napor pregovaranja i sukoba koji bi ih sveo na razumnu mjeru, da sam se ujarmila u zarađivanje jerbo lova fakat riješi masu zavrzlama, koje onda mirne duše delegiraš plaćenim licima i misliš da možeš prestati misliti o njima, sve dok ne otvoriš kuhinjske elemente i ne pronađeš skoreni prljavi apsurd u njima... Noćas sam sanjala da smo (ne znam zašto u množini, valjda doktori i ja) mojoj staroj odrezali nogu, cijelu-cjelcatu, uključujući i kuk, a drugu potkresali. Užasan san! Da, potkraj života više nije imala oslonca, ne zato jer je umirala, nego zato jer svakodnevica više jednostavno nije mogla funkcionirati po njenim apsurdnim načelima. A ja sam se zbog toga osjećala kriva, kriva, kriva, ta prokleta krivnja koja je zaista tragična, jer nije ishod podlosti nego najetičnijih mogućih izbora, ta krivnja koja mi se uvlači u misli onda kad sam potpuno nemoćna, kad spavam...

A sad zamišljam što bi bilo da mi se to desilo s mužem. A moglo se. Mnogima jest. Neki mali poticaj, i odjednom skužiš da ti lifestyle nije po mjeri: da te užasno reže ili visi oko tebe, bez ikakve podrške. Otići? Da.

Mnogi ne odu. Jer loše su navike udobnije nego nove. Treba izdržati tu bolnu pozornost za svaku sitnicu, tu prosudbu njene svrhovitosti, te razrogačene oči koje ne vide dalje od nosa, zaslijepljene strahom od novog zajeba. Ni ja nisam otišla, nego sam strpljivo čekala da umre. Majka, koju nisam birala. Da jesam, tko zna bih li ju izabrala. A muž...? Ne smijem ni pomisliti.

I zato se, kokoško, neki muževi vrate: jer su loše navike udobnije od novih. Ja nikako ne bih voljela nekome biti loša navika. Ne. Ni u ludilu! Ali šansa boljeg života: to da. Na neutralnom terenu. Na koji svatko ponese svoj dio dobrih i loših navika, svoj dio rizika i svoj dio odgovornosti.

Ipak se većina pokaje.Čini mi se da je tako.
Zašto?Hmm...
Mislim zato što ne donose samo sebe nego i komadiće, komade, kontinente svog "bivšeg" života.

Zato jer nam je ispran mozak, marto: zato jer se zaljubljenost glorificira u svojoj nesputanosti i nepromišljenosti. Na koncu ispada da su ugovoreni brakovi, oni koji se zaista temelje na provjerenim izgledima za opipljivo bolji život, neusporedivo sretniji i stabilniji.

Ne samo zato.
ugovaraju ih roditelji.Znači, partner/ica bude iz istog kruga..

nema toliko neugodnih iznenađenja.

Sad pokušavam zamisliti brak s muškarcem kojega bi mi izabrao otac..

S odmakom sam uvjerena da bi bio bolji od mog izbora.

I imao bi više love.

Nemoj! Radije zamisli prizor kad se vratiš sa službenog puta, a ne perspektive fantastičnog seksa.

Kakav službeni put?
Bila bih domaćica:)

Radije zamisli facu svog muža kad mu kažeš "ne" (po bilo kojem pitanju), nego facu svoje zavidne prijateljice i njenih prijateljica kad uparađeni prošetate onuda gdje će vas svi vidjeti.

Možda bi bila domaćica i možda bi ti to fakat bilo prekrasno. Ja sam bila u jednoj vezi u kojoj sam se iskreno razgalila kad mi je studentica rekla (sramežljivo i očekujući osudu) da ona to jest. Veza je pukla nakon 2 mjeseca zajedničkog života. Aleluja! Sva je sreća što sam u seksu poznavala i boljih od njega.

:D

Meni je otac pokušao sugerirati..
Dečko nije bio iz kruga dotepenaca..stari ih nikad nije baš previše doživljavao.
Jedinac nasljednik uhodanog obrta.

Apsurdno je kaj smo se i družili do tog dana.zapravo mi je bio prilično simpatičan.

Ne znam, nemam nikakvog "modnog imperativa", samo razmišljam: mislim da bi za mene suživot bio moguć samo s osobom s kojom bih mogla biti sasvim opuštena, i najgora i najbolja; i s kojom bih se uvijek mogla predomisliti.

Kad bi netko ovo tražio od mene, ne bih mogla obećati. Ali bi me jako zaintrigiralo. Ali sigurno se ne bih selila.

Desetak godina kasnije je skoro umro od overdosea:)

Ja bih se selila.

Ne samo zato kaj bih se sad zaista rado selila.

Nego zato kaj zaista vjerujem u početke.

Stoga bih vjerojatno inzistirala na neutralnom terenu.Dakle..selimo zajedno.

Ili nikako.
Svatko pri sebi doma.
Nije ni to loše.

Nemreš se seliti svaki put kad ti staro dozlogrdi: prvo zato jer je praktički neizvedivo, ali drugo (i važnije!), jer treba razlikovati selidbu od bijega. Ja se trenutno gnijezdim unutar onoga što imam: unutar 132 kvadrata stana koji mi nije po mjeri lifestylea, unutar onih radosti koje si realno mogu priuštiti, unutar svojih nada i unutar svojih strahova. Jer nemam snage za rizike: ni materijalne, ni moralne, ni emocionalne.

Znam.Ali bi bilo zgodno da možeš dići sidro kad ti puhne.

Bezdomništvo kao ideal? Hmmm...

Samo zamisli koliko bi manje energije trošila na stvaranje gnijezda po mjeri u šezdesetak kvadrata..

Zapravo sam mislila na višedomstvo.

Sjećaš se kad smo jednom pričale o ladanjskoj kući za "slomove"?

Nismo mi ptice-selice. Evo istinite anegdote: svoje sam "ljubavne papigice" kupila zato jer su u pet-shopu sjedili skupa u hranilici i ljubili se do iznemoglosti. A ja sam pomislila "Ajme, oni se uparuju za cijeli život (žive cca 17 godina), i što ako ih sad razdvoje, ako netko kupi mužjaka, a netko drugi ženku?" I onda sam ja uzela oboje. Da bih kasnije doznala da su monogamni SAMO AKO NEMA IZBORA: dakle, u jatu NISU. U zatočeništvu JESU.

:)

:)

ups.

Trik sa snažnim zaljubljivanjem (voljenjem?) je baš taj.
Kad ne razmišljaš o mogućnostima koje se nude.Ili su sve neprihvatljive.
Nazvala bih to ljubavnom nirvanom.

Ja mislim da treba imati višedomni um. Ja ga imam, i to mi daje snage da se ne zadržavam na konstataciji "life stinks". Ne, ja se uvijek domislim boljem - i izvedivom! - rješenju. Ali ja imam IQ 51% veći od prosječnog. Pročitaj danas najkomentiranije blogove i vidjet ćeš da je to 51% čistog viška. I zato mi je teško. Ne zbog viška kvadrata ili manjka životnog prostora.

Iskreno, rado bih proživjela život u tom stanju.

Je li lobotomija zakonom dozvoljena? Možda bih i ja.

Prije par godina sam ti rekla kako je to najveća pizdarija koju si mogla dobiti rođenjem.

I mislim da je nepotrebno ustrajati u želji da netko učini više od akceptiranja toga što imaš.
To je tvoje.Imaš dovoljno da samu sebe možeš zadovoljiti u određenim aspektima življenja.

Hehe.."to"
Pričam kao da imaš bolest.

ja sam siga uvjerit da je u mome provilu opisata meni nako prejako feromomski prekoprivlačna žena i sestra blizamka joj isto

ijako vako napol iskusnom mise čini da čaač i mater ipak znadu bolje pa jim treba dat zakonsku poduporu a sa time i odgovornost za sklapanje veza duljih ot vremenskog trajanja od tjedan ( slovima sedam dana) dana

hehe..

Nikad nisam imala lifestyle koji bi bio prilagođen "tome", marto; bila to bolest ili blagoslov. Hvala kozmičkim silama, vjerujem da pred sobom imam dovoljno života da mu stil konačno podesim upravo po "tome" ;-))

Kada bi mogao/la izaći sa bilo kime, tko bi to bio?
ISKRENO, TO BI BILA OSOBA KOJOJ TIPKANJE NIJE "PLAFON" POSTOJANJA OVDJE. STOGA BILO BI MI ZGODNO DA ME TAKVE OSOBE NE MALTRETIRAJU. ondak tribala bi jemat para cilu silu, pa bit prekokrasna lipa žena, pa me gledat nako blesasto zaljubito, pa da nije sebična večma da mi sve dadne što jema i još i dadne mi karticu i pin da si ja sam po potrebi kupim što mi triba. i da ima sestru blizanku mlađu koja će mi dat isto kad mi je po volji. sjetim se još pa nadopišem

Koji bi bio savršeni scenarij za prvi izlazak sa nekom osobom?
ona izvadi svu lovu na stol i kartice isto. tad ja po njenim postupcima odlučim jel iskrena i nesebična nadasve. bilo bi zgodno i da ima alfu kabrioleta a i oni mali fiatić nije loš, zatim da se smijem cijelo vrijeme jer sam jednostavno sretan što postojim. zatim da ima nekakvu bar 20 metara jahtu na moru kojom će hrabro otisnut se sa mnom na debelo more al da bude ipak 50 metara od obale. ziher je ziher te da me u svakom slučaju vrati do osam doma

posli moš tužakat roditelej da su te baš oni sjebali a sudija ka isti neče ti zaprimit tužbu pa se dalje moš jebat kak znaš i umieš

Pilipe, mislim da je životna uloga ćaće i matere upravo to da budu krivi kad ih mi poslušamo.

fige držim.

ajme marta oklen ti to. ma sliči mi ka moj provil al nepodpun

Meni bome žao.
Da sam poslušala..jadničak bi se vjerojatno samoubio i sve bi ostalo meni.

e al zato sam ja denul pravnoga lieka makar ko pelin bijo

Mene moj ćaća htio udati za tipa koji mu je platio više za polovni auto nego što je ovaj vrijedio; valjda bi posljedično i mene platio više nego što praktički vrijedim? Dan-danas mi žao što tu mogućnost nisam istražila.

haha

Nisi pomislila da mu je platio više kako bi te impresionirao?
ccc...

čuj marta možda se to nekome z daljine čini preveč kaj iščem aliiiiiii....
oni koji su doista proučili mene ili me kao osobu i lik i djelo a i telo znače da ja zaslužujem i više ot toga
ipak ovo je minimum minumuma što je navedeno

Kužim sve osim blizanke.
kajćeti dvije iste?

hehehehe zna je čača što čini vega

Zapraf, kad bolje promislim, mene je u životu sjebavalo ne to što su mi starci bili "preskočena generacija" (tj. onaj dio loze koje visoki IQ zaobiđe, valjda zato da se u narednom naraštaju konsolidira), nego zato jer sam od njih naslijedila multiorgazmički (vaginalin, aha, stara terijerko, i ja to mogu, 100%-tna realizacija!) seksualni potencijal. Dakle, kad god sam se zajebala, nije to bilo zbog njih, nego zato jer mi se živo jebalo.

zato kaj je imovina jedne malo za ono kaj meni treba

Usudila bih reći da je i prosječnima tako.
Jebanje je zlo.

Vrijeme je da očistim svoju hobotnicu. Preveć grešaka od gladi. Kao i inače u životu. Treba jesti i jebati se preventivno.

e a jel oksimoron
mrtvo jebalo
mislim siga predložit za maturu ka pitanje

Dandanas bi mi to bio eliminacijski kriterij.
Mislim..nečija jebežljivost i jebozovnost.

ajmee marta a kaj je ondak smenom jebente

dam se kladit da si sebična i dala bi mi zblokiranu karticu

Samo sam s vremenom nazidala toliko dodatnih kategorija da za koju godinu komotno mogu jebat samu sebe.
Lakše je bilo biti jebežljiva i mlada.
kajeje.

uu..ovo gore je ispalo gadno..

Uživaj u hobi, V.

pilipe..aj piši nešto da se ovo gore zaboravi.

ajd.. ja ću zaključiti nešto pokušavajući se dohvatiti teme bloga.

hehehehheheee

Preselila bih se ako bi frajer bio kurati Apolon u ranim četrdesetima bez ikakvih naznaka pedofiskih sklonosti kod njega i generacijama prije njega..simpatičan, duhovit, slijep od ljubavi prema meni i bogat da ti se povraća kad zamisliš.
Kajeje..to bih mogla.

Riječnikom blogerica "podala bih mu se bez razmišljanja":)

Da padne sa stolice od oduševljenja svaki put kad izvalim kakvu pametnu i da me ljubi ushićeno prije nego operem zube.
Plus da mogu pušit u krevetu..

Da skuži kad mi ga je puna kapa i otputuje na par dana (povede i moje klince)

Da za par dana nazove i pita jel' se mogu vratit..i ostane još par dana ako mi je baš dobro bez njih.

i ondak se mora svršit sa onom jer ti to zaslušuješ, ha?

Da mu ne ide na živce kaj mi je glupo držat ga za ruku i to dok hodamo..

Vega, ti ocito smatras kako si po pitanju m/z odnosa daleko ispred mene. da mi je znati na temelju cega

ajme marta ma mora bit takav da ti skužiš kače ti ič na šivce pa da otputuje na neko vrieme dok ti ne usfali

Čekaj..ima još.

ja siga znam da sam u pogledu muškožemskog odnošaja dost blizu

Da ga žene obožavaju i bacaju mu se pred noge a on ih ljubazno (s mrvu gađenja vidljivog na licu) ustrajno odbija.

daklem nako nalik na me al popustljiviji, ha?

a usput mu je jako napeto zamišljat kako se ja ševim s prekrasnim mladićima.

Na što me klečeći potiče vjerujući kako će baš to unaprijediti naš odnos..koji teško da može biti bolji.

Bome sam se zaljubila.

meni bi to bilo glupo zamišljat, a mislim siga da sam ti ja ot onijeh prekokrasnih mladića sa decemtnim štihom patine po sebi

hehe

il se piše platine?

Čakaj malo.
Došla sam do dijela o kompromisima.

ma kakvo li je to muško koje kleči jebente. daklem vako on tebi mora liep oreč
jebente vidim da si nekako nervozna. no koji kurac čekaš evo ti ključovi o vrati mi se nasmješena

Trudila bih se prihvatiti njegovu blesavu potrebu da me stalno zasipa odvratno skupim poklonima koje je gušt nositi.

brezkompromisno muško il nije muško

Čak i ako su potpetice veće od 10 centimetara.

I nekako bih (teška srca) prihvatila činjenicu da nema ni kučeta ni mačeta.

ajmeee marta pa zar si tolko spustila kriterije. ma jebente blesavi vid. nemere on znat kaj tebi treba bolje neg što ti znaš kaj ti treba. ma ka da trebaš znat večma ga sam nazvaš jer si zaboravila pin

Ono..sve bivše cure otišle u Argentinu, otac i majka poginuli u privatnom avionu..tak.

Ne ljuti me čak ni to što me potajno pratio dok sam odrastala i čekao da napunim tricetsedmu da se možemo upoznat.

hehehehee pročerala jih udba

Tricetosmu.
dam mu još pola godine fore.

Jbt..baš sam dobra osoba.Sve bih mu oprostila.

Mislim da sam se sad opet zaljubila u sebe.

I već nisam sigurna zaslužuje li me on uopće..

ja sam se na takvu svoju ljubav naviko

Mislim..ipak je prešao četrdesetu..

I sigurno bi htio da stalno negdje idemo uživat pa ne bih stigla visit na blogu..

da kojim slučajem i iščitavaš koji kurac ti ja velim a ne samo kaj pišeš onda bi znala da te ne zasluživa al ti zapišavaš po svom makar vegin bijo

I nosio bi kese iz dućana, smeće i to..
oslabili bi mi mišići.

Pilipe..imaš ti pravo.

ma jema tih telivona di moš bit onlajn furt a i šire. jel se zato zove širokopojasni il zato kaj je za debe?

Koji će mi kurac budala..

Idem na miru peglat (sretna kaj sam ga se riješila)

Cmok!

ajmo ondak ijonak smo napokon sami

i nemoj me držat za ruku ni slučajno. moš me primit za neki kurac al za ruku ti zabranjivam

zato dobiš pusu
cmoksa

Kokoško, ja sam u pogledu SVEGA daleko ispred tebe. Otkud tebi hrabrosti da se uopće pokušaš uspoređivati sa mnom? :-((

Marto, ti si odveć dobra da bi se dijelila. Ti možeš samo darivati. I zato ti treba frajer koji ZNA da je što god mu daš dar i koji zna na daru zahvaliti.

Pilipe, ja tebe zbilja volim... Ali ne bih živjela s tobom :-))

vega ponekat je i meni teško podnosit samoga sebe al si dopuščam oti dijo moje mazohističke duše

tješi me moj sadistički užitak da nit mojeme drugome ja nije lahke

te da ga oti suživot boli više neg mene, a tu siga znam da sam si ja uviek prvo ja

Viš-viš, BDSM je fakat jedna meni potpuno neistražena životna opcija...!

Iako, mislim da čak i bez eksperimentalne provjere mogu ustvrditi: ja volim užitak. Volem i ne bolem! Volem i baš me bole! Oćem da mi bude lijepo, meko, udobno, toplo kad je zima, hladno kad je vruće, i da ima, ima, ima, kad god poželim, pa čak i kad ne, i zato zamrzivač, za svaki slučaj, ali ja bih da ne troši struju.

Znaci, nema temelja.

Temelj je u tvojem upornom pojavljivanju na mojem blogu: ja ZNAM da od tebe nemam što naučiti. Ti se nadaš da bi od mene ipak mogla naučiti bar nešto. Stara moja, nis ti loša, ali si, čovječe, naporna. Sebi vjerojatno najviše. Ajd, sretno ti bilo!

A zar me nisi spomenula (opet) u svojem zapisu? To ti nije naporno? meni bome je...

Čuditi se gluposti nije isto što i stalno je ponavljati, kokoško. Jel zbilja nemaš nimalo samokontrole? Jel bi Ignorica kod mene pomogla da se bar malo osamostališ? Reci, to je bar lako srediti.

Tvoj je ego napuhan i uvelike zahvaljujuci marti koja je to lukavo izvela :) dok ti nosom paras oblake, ona pobire najbolje komade

Je, ali moja lopatica je novija od tvoje, a pješčani dvorac ljepši i veći... Ajd, krpeljko, odjezdi svojoj pognici u ignoricu!