Ručkić krčkić

Od nedjelje pijem vino, bijelo, iako ne bih smjela. Marta i The Baba su mi donijele dvije butelje, jedno slatko, muškat, i jedno žuhko, ne znam kako se zove. Ne znam koja je donijela koje. Znam da The Baba ne zna primiti dar, a Marta uvijek da više nego što očekuješ.

Rujankica je napisala tekst koji nisam pročitala do kraja, da me ne preuzme; jer sam jako ozbiljna, kaže moja šrinkica, i kaže da je to onaj udarac koji iščekujem. Nagovarala me da ipak odem na putovanje koje je započelo danas, koje sam platila i htjela, ali mi je bilo preteško i nisam otišla. Na kraju razgovora je ponudila jače antidepresive; i rekla da je dobro što nisam išla.

U kuhinji pjeva Azra, "Duda-duda-duda", i baš se naježim kad je čujem, a u hladnjaku je prva lubenica ove sezone, slatka i brašnjava, a ne paše nakon vina. Imam i jagode, ali ih ne jedem, njih ću u sokovnik. Ili sa sladoledom. Ako ih ne zaboravim.

Pijem to bijelo vino jer sam od njega depresivno lucidna. Inače se ne osjećam depresivno, ali ni lucidno: jednostavno me sve boli. Sve mi je neudobno. To je valjda ono razdoblje u životu kad nemaš svoj svijet; ili kad ne znaš da je tvoj, jer ga ne poznaješ. Opet se sjetim mačka Perice i kako je bubnuo glavom o staklo: onda ga je dotaknuo šapom, liznuo, još jednom gurnuo šapom i razočarano se okrenuo.

Ja nisam razočarana. Jednostavno sam zaboravila na sve te prozirne prepreke oko sebe. I sad ih ponovno upoznajem.

Egoistično, krećem od sebe: koliko me poznaju? Marta, The Baba, moji na poslu, moja šrinkica... I čini mi se da me ne poznaju dovoljno. A onda shvatim da ne poznajem ni ja njih. Ne u onoj faktografiji koja je tkanje tako brojnih poznanstava, čak prijateljstava - nekoga voliš jednostavno zato jer znaš kako mu se zovu roditelji, braća, sestre, u koju je školu išao i tko ga je prvi put poljubio; znaš mu bolesti, strahove, lijekove i što ima novog.

Ništa od toga ne znam o Marti, The Babi, Rujankici ili svojoj šrinkici. Kad bih znala, kad bih sve to imala na nekom popisu, koliko bi mi trebalo da ih upoznam? Zavolim?

Jučer je kod mene bila moja 25-godišnja kolegica s poslijediplomskog i iznenadila se kad sam usputno spomenula muža - nisam joj izgledala kao žena koja je ikad bila udata. Pitala me zašto se nisam preudala; ja sam nju upitala zašto bih. "Da ne budeš sama", rekla je. Zapitala sam se (ne nju), koliko to ljudi, i na kojoj fizičkoj udaljenosti, trebam imati da ne bih bila sama? Što trebam o njima znati?

Ni ja više ne volim upoznavati nove ljude. Čini mi se da su uglavnom isti i da sam ljude uglavnom dovoljno upoznala.

A opet, tu su i osobe...

ipak si u depresiji, možda je vrijeme potražiti pomoć, nije to sramota!

1 butelja u četiri dana (podijeljena s gošćom) baš i nije neko opijanje. Ali je više nego inače.

Stari, ti to MENI??? Ili misliš da se samo od boga pomoć može zatražiti i dobiti?

Androgina medvjedice, ajd ti u šumu, gdje ti je i mjesto.

A sad malo ja:

Raspižđuje me redovita oftopičnost komentara.

Štoviše, zaboli me. Zaista.

Ne bi trebala, jer ovaj svijet i ove ljude ovdje poznajem i znam im ograničenja i granice.

Ali moje se mijenjaju. I sad su uže i oštrije nego prije.

Znam da su 2 od 3 komentara ovog zapisa dobronamjerna. Ali i nepromišljeno egoistična. I to mi zbilja ide na živce.

Nakon 4 godine na ovom blogu, za očekivati bi bilo da su me ljudi upoznali toliko da razlučuju zapise u kojima otvaram vrata njima od onih u kojima otvaram vrata sebi. Ali ne, oni bi uvijek da ih otvorim njima, širom, a ja samozatajno stanem iza njih.

E pa NEĆU. Sad sam si ja glavna. Ovo je o meni. Ovo je o mojoj temi. I Rujankičinoj, u onom dijelu u kojem sam njenu shvatila i na nju replicirala.

Jebe mi se za to što mi stari ne zna izraziti simpatiju drugačije nego ponavljanjem svojih preokupacija.

Jebe mi se za tvoje lijekove, juicy - imam i ja svojih.

Jebe mi se je li itko sretniji ili nesretniji od mene. Ja želim odrediti neku SVOJU orijentacijsku točku.

NE ŽELIM upoznavati sve vaše partikularije. Trenutno vas poznajem upravo onoliko koliko mogu i hoću.

Ako nemate ništa reći na temu upoznavanja, poznavanja, ljudi, svjetova... Otiđite na neki drugi blog. Ili napišite svoj, o nečemu što je VAMA važno. Ako je donekle i meni, ako mislim da o tome nešto znam ili imam volje promisliti, ja ću doći.

Od ispraznog laprdanja ja nisam manje sama; mislim da nije nitko. Ali valjda neki povjeruju da jesu.

Moj ego nije takav bogalj da mu svaki oslonac dobro dođe.

Zato ni ja (više) ne volim upoznavati ljude: ljude sasvim dovoljno poznajem. Većinu uistinu ne trebam, a niti oni mene. Ali manjinu jako trebam. Nadam se da i oni mene.

Razveseli me usputna pažnja onih koje ne poznajem i ne trebam upoznavati. Usputno. Ali mi je tlaka uzvratiti ako se žurim dalje.

Nije to netrpeljivost. Samo ravnodušnost.

Treba opet stići do neke rutine kad ti takvi uzvrati nisu napor, nego zaista usputni. Odradiš to bez razmišljanja. I svi sretni. I sami ili nesami kao i prije.

Aha, vidim da se povlače komentari. OK, možda to ima smisla. Više nego blebnuti kad ne treba.

Rekoh svoje.

alkićka

Viš da udarac nije bio prestrašan.
Samo strašan.

A otputovati stigneš sutra ako poželiš.

btw..muškat:)

upozna sam ovdi sve šo se upoznat dalo

upozna sam ovdi sve što mi se učinilo vriednim upoznavanja

upozna sam ovdi što se upoznati dalo

upoznava sam jih jer mi se taj tren prohtjelo

a upozna sam jih kada mi se moglo

i još nešt pride a da je džabe. nije li život nedovoljan za upoznat nekoga. mošmo grebat površinom i hvastat se pred samim sobom kolko smo cjelovito uspjeli upoznat, kaj si ja znam koga, al jebenmju upoznat nemoš u podpunosti i bok jer čovik nije nit čitljiv ka knjiga a nit postojan ka ista.
kaj nije baš to ono najbolje u svem u tome jebenom šivotu

guba je kot šrinkača da za sve jemaju izgovora il jebenmju razloga. ak jemaš staroga takvi si jer si ljubomoran nanjeg, ak imaš mater takvi si jer si zaljubit u mater. ak ti se sviđaju one s velkim cicama onda si takvi jer nedostaje majčinstva u tvojoj okolici, ak nemaš nikoga e jebenmju baš si stoga takvi jer ....... ja siga jopet mislim jebenmju da bisi malo čovik moga reč zajeben ja tebi itvoga ovoga i onoga medikamenta pa probat skockat samoga se ili sebe sam nako za probu. brez onoga ma nemrem ja tu ništ. ja ko ja je jebeno neposlušno a i sjebano pa moran nać baren jednoga da miga pomogne zauzdavat mijenjat a i šire

a kurac jesam se raspisa a da nisam uopće opsova a pošto je ovo jebački sajt moram malo jebački dodat
mi šoferi šišamo po šajbama jebote

Vegice, jeli ti pomoglo to što si se istresla, tako sam i ja odreagirao na sličnu provokaciju?...

Jebemti, Pilipe, baš si dobro opsova nakon što si se jebački raspisa! :-)))

Marto, muškat je zbilja divno vino, preporučam se i za drugi put! Hvala :-)))

Stari moj i naivni, bogme jest, a onda sam fino odspavala partiju pa sad mogu i laprdariti.

bas mi godilo citati ,tako mirno i bez puno volje, tako se osjecam zadnje vrijeme!

tako i treba, naj se sekirati bez sekire!

Marta vraga izija tu tvoju zaboravnu vrtigujicu. Ja ti to vino da za neprijatelje, odlicno je, lani od njega crkli 2 ceha jedan poljak a rusin ne skodi nista. Ajme a ti ga dala Vegi uf, Vegice to nemoj pit ni pod razno e.