in memoriam

Jučer sam sjedio sa prijateljem na gablecu ,fino smo se najeli ja sam taman htio zapaliti cigaretu kad je on uzdahnuo "u jebote" glava mu je klonula ruke su mu se opustila pobjelio je priskočio sam mu upomoć zvao sam ga stavio sam mu leda na vrat probao sam mu puls nije ga bilo polegnuli smo ga na pod nije disao nije imao pulsa počeo sam mu masirati srce i ništa neko je zvao hitnu pomoč došli su za 20 minuta ja sam mu i dalje masirao srce doktori su dalje preuzeli i nakon pola sata odustali prijatelj mi je umro na rukama
jesam li bio dovoljno dobar da mu spasim život
jesam li ja kriv za njegovu smrt
jesam li napravio sve šta sam trebao
imao je samo 32 godine
žena i 5 godina sin su ostali bez muža i tate

neka ga čuvaju anđeli
laka mu zemlja

Auuuu.. srce?

ali, mislim da si napravio sve što si mogao.
većina drugih ljudi ne bi poduzela ni pola ovoga.

i ja sam se isto to pitala kad mi je muz umro na rukama i dugo me to mucilo.....sad mislim da sam ucinila sve sto je bilo u mojoj moc,a nasa moc je ponekad preslaba...i...jednostavno...tako je moralo biti...

bila sam nedavno u tvojoj situaciji..tutnuli mi u ruke bebača koji se gušio. al na sreću je sve izbacio već pa niš nisam morala. prepla se , uff. učinio si sve što si mogao, bio si čovjek i dobar frend.

sam trenutak smrti je veliki sok za onoga tko je prisutan ! i postavljamo si tisucu pitanja pokusavajuci shvatiti! meni je tako majka otisla u trenu,vikala sam u panici; nemoj otici,molim te nemoj,vrati se,jel me cujes? ne mogu jos uvijek misliti o tome! drzi se...