hodam kroz zidove

jedne godine, odlučio sam povesti svog roba na godišnji odmor, na more..zaslužilo je to smeće od crnje. teško radi cijele dane i noći, malo spava, malo jede, malo pije, pa ajde da ga nagradim. natovarim na njega svu prtljagu i zajašim ga na leđa..ajde, đija moj robiću, ošinem ga bičem..nosao me smrad bez prestanka, bez glasa negadovanja, već mi bilo čudno, nisam ga morao bičevati, da nije bolestan..a on se jadan samo veselio moru i odmoru..baš sam bio sretan što sam ga poveo..ma takav sam vam ja, ponašam se prema robu bolje nego prema životinji, i to moj rob zna cijeniti.. došli mi na more, podigne rob šator, smjesti me u njega, nahrani me, napoji i posli odnese do plaže..jadan sav mrtav umoran složio se kraj mene na plaži..zvizzz, pljas, proradi bič.. hej mrcino, nema izležavanja, nisi ti ko ostali svijet, već si crn, vidiš da su svi ovdje bjeli i tek trebaju postati crni kao ti, to nije za tebe..odnesi me do vode..i bi tako, nosao on mene vamo, tamo i prođe odmor..jeli crnjo, jel bilo lijepo na odmoru, jesam ja pravi gazda..jeste master, proveo sam se odlićno, zahvaljujem vam, još da sam se i malo okupao..mrš, životinjo, još bi se kupao, okupat ćeš se u znoju kad budeš mene i teret nosao doma..kako bi ta bagra robovska začas htjela imati nekakva prava kao mi ljudi..zajašim mu na krvava leđa i viknem. home swet home, evo nas k tebi..nisam bio baš sretan, pocrvenio sam po debelom stomaku i tanašnim nožicama, izgledao sam ružno tako opečen, i sve me boljelo. a ovaj drek od roba je imao prirodno lijepu tamnu kožu bez sunčanja i muke..ošinem ga nekoliko puta još jače, na govno kmicasto, oderat ću ti tu tamnu kožu da se više ne kurčiš sa tom bojom, ja se toliko napatio na suncu i sad izgledam kao purica, a ti se ne moraš ni sunčati za tu boju..na, pizda ti materina, pljas, pljas, šljus, evo ti, evo ti..

e... a jel ti taj rob podstanar u glavi ka nako a??

nu vid nje, pa to je stvarno moj rob..kaj ne vjeruješ da imam roba..oš ti ga pošaljem malo da ti nekaj doma preštiha ili izbetonira..?

a neć. imam ja svoju. robinju. puna herpesa, mrcina... a ne ko ja. visoka plava i sviram klavir.

a jesi da se naši robovi spare i da imaju mladunčad, pa da prodajemo mladunčad..

Znam što mi je falilo u ovom zapisu, to nije napisao Habucibe, nema sisa! ;((

kome? svaki gospodar ima svoju farmu :O

Da je zapis pisao Habi, rob bi ga još nosao po plažama a on bi slinio za sisama.... tražeći one famozne petice +

starac i more, ima sisa u ovoj priči, samo nisam ih spomenuo, da se ne ponavljam..

kaj ti ne misliš na mlađe generacije bez sluga, kako je njima težak život..treba misliti i na njih..

''Jedino u mojim očima postaješ savršenstvo.'' reče rob gospodaru a ovaj njemu isto te usmisleniše svoja postojanja :)

priznaj da radiš u Mirovinskom da ne napucim robinju na te, priznaj!

kakve su to riječi, moj rob zna samo par riječi pričati, gladan sam gospodaru, milost gospodaru i takve riječi..tvoj je preobrazovan rob, riješi ga se..

neću. ima sise.

sise, konačno mi je blog dobio smisao.. zanimaju me sise, prodaš mi ih..

poklonila u dobre ruke :/ njoj dobro a i ja se ne žalim.

e... molim te molim te moliiiimmmmm... ajd iskorači pls! pls! pls! jednim komom iz habija :D

(sad bude napisao HZMO :D)

ja tebe ništa ne razumijem..

sise.

a sad??

tako pričaj, ja ti nisam za tešku komunikaciju, sve riječi su prethodnice riječi sise.. samo to čujem i razumijem, ovo sve do sad ne pamtim.. vidim da si elokventna i proniciva osoba, pa mi se obraćaš mojim jezikom, hvala ti..