thermonuclear sweat

opče više ne znam kaj sam htela reč jučerašnjim riječima. baš ih evo ponovo čitam i znam da sam nekaj mislila, gotovo sam sigurna da jesam, al kaj? pojma nemam, ne razmem i bojim se da nema teorije da bum ikad. u stvari sve je počelo s orsonom i to kak nije više na svevremenskoj top listi najboljih režisera ever i forever. i znam još da sam si misla, koga boli kurac za građanina kejna, ionak mi nikad nije sjel taj film. ijako, orzon mi je bil zgodan ko muški, al to sad nema veze. u svakom slučaju znam da su mi uvjek dizali tlak kad god bi u nekoj novini išla objava o top toliko i toliko najboljih filmova svih vremena, a onda bi ko po nekom štreberskom difoltu išel orson prvi. i sad mi je jučer ipak bilo nekak žal da nije prvi. po toj nekoj listi jutarnjega lista. a moliču lijepo. i to isto. zapravo je sve to skup više nego dosadno. no kako je to istodobno bil jedini članak vredan moje pažnje barem do mjere da sam čak pročitala i podnaslove ispod objavljenih slikica nekolicine odabranih režisera, reko, ajd. bum i ja nekaj o tomu rekla. kaj mislim. al velim. kaj sam misla reč, kam sam odlutala, koji je bil slijed, usudila bum se reči, asocijacija. ne. to ne razmem. ne sečam se. i neznam više. al sečam se da je bilo dost interesantno. ha jebiga.
Link

tak to krene