Ručkić krčkić

Kažu psiholozi da pesimisti i depresivci stvarnost sagledavaju ponešto objektivnije od njihovih cvrkutavijih suprotnosti - zato i postoji termin "depresivna lucidnost" (ali ne postoji "ushićena lucidnost"). No, kao prava meteoropatkinja, mene su jutros nježno obujmili i depra i prateći joj pesimizam te stoga lucidno zapazih da stalnost veza uvelike ovisi o imovinskom stanju njihovih im sudionika.

Jest, i bogati se ubračuju, i bogati se opiru razvodima, osobito ako su se neoprezno uvezali bez predbračnog ugovora, ali kad im fakat ne ide, stisnu zube, pregrme pokoji čvrsti milijunčić i jedno od njih se preseli u drugu vilu, malo ondje cmolji, uglavnom zbog tračeva i društvene okaljanosti, a onda evo njih jopet na žutim naslovnicama, s nekim novim pod ruku ili oko ramena.

A sirotinja? Zaljube se. Ljubuju po parkovima i tulumima. Možda imaju neku polovnu krntiju kad dođe zima. Ili su starci liberalni. Onda beba. Vjenčanje. Žive kod staraca, a to je kao da žive u izlogu, neprestano izloženi procjenama. Ajd, skucaju nekakvu lovicu, dignu kredit, kupe stančić, odsele, jedva plaćaju rate... Sad više nisu stalno izloženi kritičkim pogledima, dakle, što god ne štima, njihova je vlastita krivnja. A kad zaključe da im fakat ne ide, što im preostaje: prodaja stančića. Od koje nitko neće imati dovoljno da si kupi drugi. Čak i ako se jedno od njih galantno odluči za prepuštanje stambenog prostora onom drugom i povratak vlastitim starcima, kako će stambeno osigurani partner/ica sam/a plaćati kredit?

Možemo mi sad povijesno osporavati motive za ostanak u ne baš idiličnim brakovima, čak i u bogatijim društvenim krugovima, ali ja vam kažem, lova je presudna, bili bogati ili sirotinja. Bogataši će možda ostati u formalnom braku, ali u odvojenim odajama ili kućama, sa zaista odvojenim intimnim životima; sirotinja neće. A ako se baš mora naguravati u skučenom prostoru i zajednički rastezati oskudnu lovu, hm... U čemu je razlika? Gdje je tu odvajanje? Što ako si jedno od njih (ili oboje) nađu nove ljubavi? Kamo s njima, osim ako ovi nisu prostorno osigurani?

I tak si ja mislim, s obzirom da je povijesno sirotinje uvijek bilo mnogo, mnogo više nego bogataša da je ta fiksacija suvremene civilizacije na stabilnost veze zapravo sirotinjski uvjetovani refleks; jerbo, jedino sirotinja ima zakaj prosliniti kad začuje bračna zvona. Bogataši baš i ne. U stvari, svejedno im je. Osim ako puše ta pranja mozga o romantičnim i vječnim ljubavima i bračnim idilama, zlobno lansiranima od strane siromašnog i zavidnog mnoštva, a podržavana od strane korporacija jer im je tak ekonomska situacija preglednija, a bogme i stabilnija. Zapravo je jedina važna stabilnost ona ekonomska.

I tak, kad budem bogata, ja se neću udavati. Neću biti niti u stabilnoj vezi. Imat ću nekoliko fluidnih i fluktuirajućih. A ne da strahujem da će me neki klipan smaknuti zbog nasljedstva. Nisam luda! Nek se on ševi po parkovima kad mene nema... a dok sam tu, lova će mi kupiti štošta - pa i dobar komad sreće. A sirotinja nek vjeruje što god hoće.





(Kokošinjcem vlada kokot sve dok se ne pojavi Bog At.)

ja glasam za paštetu i kruh,beš pršut

ak nema za paštetu samo kruh

ak nema za kruh voda,ona ionak pada s neba

koliko košta osmijeh

i koliko stane u grob od svega toga

osmijeh i smiren izraz lica definitivno stane

Ova dva pitanja su zaista bitna. Ali ajmo ih staviti u kontekst: koliko se smiješimo u stabilno lošim vezama i koliko toga imamo za ponijeti bilo kamo ako smo sirotinja u stabilno lošim vezama?

Budimo solidarni! S Bog atima.

Kad dođe at, bog meeee, kokot više ne igra (ide slika!).

Misliš da će to biti neki Strašnoml at?

( iako nije at nego at'ma) Atma! Bolan, jadna ne bila!

Bolan je onaj tko nema izbora.

Pa i kad imaš izbor uvijek ćeš izabrati ono što je najgore i najbolanije po tebe.

Možda u Bosni. A nema zemlje kao što je Bosna, slažem se.

Nema zemlje ko što je Slovenija.

Il Kostarika. Ovdje se jedu žganjci.

A na zahod nikak ne treba ići. Ondje sama trulež.

Nego, moram se malo udaljiti od ove teme, tjelesno ako ne i duhovno, neka me potrebica vuče u kuhinju.

Da, bar se nadam da ti kuhinja nije na zahodu. Bar da je na istoku i da je obojena u narančasto i žuto.

Kuhinja je zbilja na istoku i ima narančaste elemente i žute zidove.

Onda samo mogu reći: Bon apetit!

Uvijek :-)))))))))))))))))))