Materi Dalmaciji

Ovo je moja zemja,
škrta i suva,
a lipa,
lipa do neba.

More je krasi,
sunce je grije,
divota njena svakog opije.

Ovo su moji ljudi,
bučni i gordi,
Bogu se mole,
a sipju beštimje.

Tvrdi ljudi, tvrdi ka stina,
mekana srca,
pisme lipe ka duši lika.

I to san ja,
šempjav i prgav,
mekan ka bumbak,
a opet rogat.

I to si ti Dalmacijo,
i to san ja,
i to smo mi tvoja dica,
dica zemje,
zemje Božanskog lica.

beštimje=psovke
šempjav=ludast, blesav
bumbak=pamuk

14.10.2012. u 14:41   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

E'a, :-)
puno je ta lipa moja zemja propatila od huna,avara,tatara, turaka,german, talijanaca,
ma i od nas hrvata,
a u zadnjem ratu i od cetnika,
ma otrpice ona i ova dva,tri stiha od ovakvog pjesnika e.

Autor: Jarac999   |   14.10.2012. u 15:02   |   opcije


Jarče...osmijeh tebi.-)))

Autor: azurna_kuglica   |   14.10.2012. u 15:10   |   opcije


tvoja zemlja je i moja zemlja :-)))))))))

Autor: sleeping   |   14.10.2012. u 15:18   |   opcije


:))) lipo.

Autor: malamaza7   |   14.10.2012. u 15:23   |   opcije


Hvala damama.

Autor: Jarac999   |   14.10.2012. u 15:34   |   opcije


Nu nego da pitam spavalicu ma sta i moja je tvoja, ali si digod mi primakla mejas (medjasni kamen) bum te tuzil kak zagorec haha

Autor: Jarac999   |   14.10.2012. u 15:35   |   opcije


ovo je moja zemlja skrta i suva,
kad sunce sija, kad vjetar duva.
i kad se jarac oko maslinovog ulja muva!
Pozdrav Jarcu!

Autor: magdal   |   15.10.2012. u 7:46   |   opcije


Dodaj komentar