otvorila je kišobran, a kiše više nema...

kad smo već kod sreće,zapravo nismo ali nije važno. malo sam si razmišljala o svojoj sreću.ja sam mislila da sam ja jako sretna.imam dvije noge, dvije ruke, mentalno sam normalna, roditelji me ne zlostavljaju, imam slobodu razmišljanja...ali nemam sreće u životu pa ni sa spasit dušu.ništa mi ne ide od ruke.ni od noge.stalno neki problemi za koje sam jedno vrijeme mislila da sam sama kriva za njih...ali se naravno ispostavilo da nisam.evo neki dan sam čitala dnevnik i ko iz zajebancije sam popisivala loše stvari koja su mi se dogodile u lanjskoj godini.kad sam ispunila jednu stranicu a4 morala sam odustat.smijeh.ali nije da me to bedira nedaj bože.jednostavno sam na sve te predivne stvarčice počela ravnodušno gledat.evo i jučer mi se dogodila još jedna loša stvar.neko mi maznuo mob.pred nosom.čak se nije ni kužilo da je to mob.lijepo fino je stajao na šanku ispred mene u maloj ružičastoj torbici na medića (FRED).nitko mi ga nije mogao uzeti a da ga ja nevidim da mi se približava.ali eto.mobitela NEMA.
a što sad.pa neću čupat kosu.neka je sa srećom onome tko ga je posudio.baterija mu traje 3 sata,a i napukla je.tipke hvataju na svaku petu...ali neka.mogla mi se dogodit i gora stvar.ma da neznam da mi se taj tijedan moglo dogodit što gore...ali to sam već jednom rekla pa ostala bez dečka,frendice,mobitela...moj kredit za sreću je istrošen.

u jednom razdoblju svog zivota kada mi je sve islo vrlo lose (prije neke 4 godine) u jednom trenutku sam doista onako, prilicno tuzno uzdahnula: e, pa sada vise ne moze biti gore:(
i bilo je!
zato, od tada, nema sanse da ja ikada vise kazem da ne moze biti gore...

vrati se na pocetk: imas dvije noge, dvije ruke, mentalno si zdrava, roditelji te ne zlostavljaju, imas slobodu razmisljanja...
i vjerojatno vec, novi mobitel koji hvata na prvu i baterija mu traje 3 dana:))

a jesi napravila popis lipih stvari, pola si već napisala koliko vidim, one su važnije od momka, mobitela itd. zar ne?