DayWalker

Došetao se do mene frajerskim hodom s periferije. Tako nije hodao ni John Wayne.  
-Bok Grdi (lupi me po leđima)
-Jebote Crni, ti buš mi jedan dan pluća izbil.
-Ne sviraj, kaj buš pil?
-Medicinu.
-Toni, još jedan pelinković za Grdog. Pa kaj ima rista?
-Niš, zel sam si godišnji, pa sad uživam.
-Samo hvataš krivine, ne bi ti kod mene dugo delal.
-Ne bi ja kod tebe uopće delal.
-Dobro, dobro, kaj se odma srdiš? Kaj delaš posle?
-Mislil sam pospremit stan.
-Kaj ti imaš mjesec dana godišnjeg? Ne kenjaj, ideš samnom u grad.
-Kaj ćeš u gradu?
-Idem si kupit neke šuze za zimu. One od prošle godine su obavile svoje. Daj, idemo, zajebavat ćemo prodavačice, pa poslije u Tolkien's na Guiness.
-Jesi s autom? Ne da mi se na trajvan po ovoj zimi.
-U garaži mi je, buš zdržal do tam? Ti ko da si od šećera napravljen. Toni, daj mi naplati sve ovo.
Kuća je bila velika i Crnom apsolutno nepotrebna jer je imala dva kata i visoko potkrovlje, ukupno osam soba, a Crni je živil sam. Starci su kupili kućicu u Medulinu i tamo grijali svoje stare, umorne kosti. On je živil u prizemlju, jer mu se nikad nebi dalo pijanom penjat, a ostalo je iznajmljival, za malu lovu, studenticama. Posebno je patil na dalmatinke, pa je u kući imal dvije splićanke, dvije zadranke, jednu iz Šibenika i jednu iz Primoštena. Nije mu bilo loše. Stalno su imale tulume koje je on, naravno, odobraval. Uvijek neko novo meso, a fukodrom je sedam stepenica niže.
To je i nama, njegovim frendovima, dobro došlo. S tih tuluma se rijetko odlazilo praznih ruku. Malo smo se osjećali bedasto trošeći klinke 7-8 godina mlađe od sebe, al ak njima ne smeta, ne smeta bogme ni meni. Garaža na daljinsko je lagano otvorila svoja usta, pa su na Volvu zasjala stakla. Ušli smo u auto i krenuli, iako je Crni stalno prigovaral zbog snijega.
-U ovom gradu niko ne zna vozit po snijegu. Baš mi treba da mi se neko zaleti u pilu i razbije ju. Djelovi za njega su skupi ko vrag.
-Jel se ti to žališ zbog love ili ja krivo čujem?
-Ma ne žalim se nego ću, ak ga neko razbije, ostat bez auta ko zna kak dugo pa ću bit osuđen na krntije iz rent-a cara.
-Jadan, fakat bi te onda jebeno žalio.
-Daj, Grdi, ne sviraj. Di ćemo?
-Mogli bi parkirat u garaži u Ilici, pa onda cipelcugom pronjuškat okolo. Kakve ti cipele uopće tražiš?
-Kaj ja znam, nekaj veliko, robusno. Više onak ko hatezejke, sam da nekak zgledaju. Kickers, Sketchers, tak nekaj.
-Kaj si ne kupiš Martensice? To je dost robusno. Komadi to vole.
-Pa da zgledam ko onaj mali narkić iz tvoje zgrade, zaboravi.
-Zaboravil sam da si ti šminker.