ne pas se pencher au dehors
smirit će se, ne brinem
kroz prozor vlaka nad mjestima
darjanovi dimnjaci preskaču drveće
promiče ništa novo, samo starije
zapravo, ti i ja klizimo
u onu basnu s lisicom i rodom
i preuskim ćupom punim meda
(a vrč ide na vodu dok se ne razbije)
ali, to ne mogu tako reći
pa malo brojim tršave kuće
sa šindranim krovom i grafitnom coklom,
i opet sam zaljubljena u ljude,
čak i gospođu s pletenom košarom
i svračićima pod crvenom vrpcom
i budem luđakinja koja crta pingvine
na sretno prljavom staklu,
tik prije nego u pejsaž probije postaja
i strogi brko utone u novine,
a negdje između jablana i plavnica
točno znam kako ćeš izgledati kad ostariš
(sretan si, vani je hladno i djeca raznose piljevinu).
06.11.2012. u 15:49 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
a možda neće ostariti
Autor: mokra_krpa | 06.11.2012. u 17:10 | opcije
nikad se3 ti moja remedios, neš opametit
jel ti majka govorila, bogato se udaj? jre..
ondak, daklre.. što sxe čleka
Autor: twirl | 06.11.2012. u 23:55 | opcije