Ručkić krčkić

Ah, ne mislim na preljub... ili bar ne SAMO na preljub. Mislim na ono svakodnevno varanje, pod sitno, koje se - po mojem - akumulira do puno većeg značaja nego što je neki izvanbračni ili bezvezni izlet osobe na koju računamo kao "svoju". Mislim i na ono naše, koje uopće ne računamo pod varanje, kad nešto zaokružimo u svoju korist, kad pomalo zabušavamo na poslu, kad pokupimo tuđu olovku ili upaljač, kad ne prijavimo baš sve što smo zaradili; mislim i na one oblike varanja kojih smo svjesni, poput prepisivanja na ispitu, nabrijavanja vlastitih cijena, prešućivanja mana, svojih ili svojih proizvoda i/ili usluga... ali ih svejedno koristimo, jer bismo se inače osjećali "kao budala" i jer to "svi rade".

Evo, ja sam danas prevarena, a nemrem dokazati da jesam: odem u Billu i ugodno se iznenadim kad na polici, označeno crvenim velikim "A" za akcijsku cijenu, ugledam meni drago vino T'ga za jug za 22 kune. I kupim ga. Štoviše, razmišljala sam jel' da uzmem jednu bocu ili dvije, ali onda sam ipak ustanovila da mi je jedna uvrh glave i da konačno trebam prestati kupovati nepotrebne stvari samo zato jer su trenutno nešto jeftinije nego inače. I tak, dođem doma, iskrcam špeceraj i mislim si, ajd da popijem čašu prije ručka... Krenem po otvarač za boce, kadli - ne treba! To nije butelja, iako ima samo sedam i pol deci: to je ono lošije vino, s lošim zatvaračem na navoj, i ZATO je jeftinije - dakle, nije sniženo. Nego je lošije. I košta koliko lošija roba i treba koštati. (No, srećom, moje nepce nije toliko profinjeno da bi ga razlika u kvaliteti baš jako smetala; znam ja kad pijem nešto jako dobro, znam i kad pijem nešto jako loše, ali za ove u sredini nisam preosjetljiva.)

I tko mi je kriv? Nitko. Mogla sam bolje pogledati što kupujem i onda odlučiti hoću li ili neću. Ali nisam. I sad imam osrednje vino po osrednjoj cijeni.

Tak je i s muškarcima. Ponekad se zapitam je li ijedan od njih, mislim na one u svojem životu, uistinu bio onak dobar kak sam si ja to zamislila kad sam ga "uzimala": možda ni njih nisam dobro zagledala. Jednostavno, htjelo mi se, pa sam uzela onoga koji mi se učinio najboljom prilikom. A možda je na polici do stajao neki bolji, iako ne nužno pristupačniji, ali isto tako ne nužno neki kojeg si ne bih mogla priuštiti. Uostalom, radije platim više za stvarno dobro, nego da si doma donesem nešto što baš i nemrem cijeniti.

Mislim da nas, u stvari, uvijek prevari vlastita rit.

mene su u školi naučili da ako prepisujem onda ustvari varam samog sebe. Tako sam ja to znanje prenio na „” moje žene.

ali mislio sam na preljub o ovom manjem varanju,dubljem , možda značajnijem ču morat porazmisliti jer me to nisu učili u školi.

A kajaznam, to prepisivanje u školi je valjda dio socijalizacije... Iako je isto kao da odeš zubaru, a onda tvrdiš da te niš ne boli. Totalno blesavo.

A ovo sitno, kumulativno varanje... E, pa to je blesavo, ali gnusno, zato jer razvijaš otpornost, jer dižeš prag tolerancije i jer na kraju zapravo i sam postaješ varalica, cinik. Ukratko, podrazumijevaš varanje u svakom ljudskom odnosu.

Nikad nisam varala na ispitu. Pala sam jedan ispit u životu.

Vozački naravno :-) forsirao me. Ne volim da me bilo tko forsira.

I gledala sam sad odličan film: Peacefull warrior (fenomenalannnnn).

Meni pojam "varanje" nikad nije bio potpuno jasan.

Npr, ne mislim da je bed varati na ispitu.
da mogu, s guštom bih utajila zeru poreza..i sl.

Prema sebi smo neopisivo blagi ponekad.

Ono što me može zaustaviti je opravdan strah od kazne.

Ali tek ako dooobro promislim i zaključim da bi kazna zaista bila ozbiljna.

Biće sam oduvijek bila zeru dalekovidna.Na ispitima sam uredno prepisivala iz knjige koju bih listala stopalima.

Jedino što ne volim je krađa.

Ali i tu sam selektivna.Neće mi biti pretjeran bed posuditi ili "ukrasti" nečijeg muškarca.

Ako mi se svidio..bože moj..kajatumogu?

Sad kuham... dođem za 10 minuta!

Možda zato što muškarci nisu stvar s police.
Oni mogu birati hoće li biti "ukradeni".

Sam ti kuhaj.Ja bum ti zlostavljala blog:)

Poštenje je osobina koja nas nerijetko navodi da nešto činimo/ne činimo na svoju štetu.
Prilično protuprirodna osobina..rekla bih.

Stoga mislim da je jedna od osobina koju treba uzgojiti umjereno.

I ne biti obijestan dok varaš.

Skužiti da je za društvo dugoročno loše utajivati porez.

i tak..
Koliko je stvar prirodna najbolje se vidi na maloj djeci.Bez beda će uzeti igračku koju žele..iako nije njihova.

Tad ih počnemo učiti.Na razne načine.Nemam pojma koji je najbolji..
Kazna?Reći da će djevojčica/dječak biti jaako tužni ako im uzme njihovu igračku?Mislim da je najbolje jednostavno reći da je igračka tuđa i kvit.TUĐA igračka nije TVOJA igračka.

Grozno:)
Što ako ja ŽELIM da TUĐA igračka bude MOJA igračka?

Ispit je jedno, muškarac drugo. Ne postoji baš tuđi muškarac. Postoji samo pravi muškarac ili ljiga. Ljiga je muškarac koji je s drugom ženom ubračen, a tebi se nudi za razbibrigu. Plitko.....ali možda i nije jako ako si jako pijana npr.

Moji klinci su rano naučili koristi riječ želim.Ja relativno kasno.
Odgajali su me onom: čega nemaš- bez toga se može.

Pasemi, nije li razbibriga prekrasan osjećaj?

Zašto bih uskratila sebi malo razbibrige ako je želim?

Btw, zamisli kaos koji bi nastao kad bismo se ubračivali svaki put kad se zaljubimo?

Smatram se prilično nezaljubljivom osobom a udala bih se već 3 puta.

Razbibriga je dobar osjećaj kada ga lišimo kajanja i garniramo zaboravom :-)

Jednom sam se zaribala.S odmakom..nijedan nije bio adekvatan za mog (potencijalnog) životnog partnera.
Ali sam se svaki put jako zaljubila.

Što je zaljubljenost?

Kajanje?
Biće su tebi govorili kako će curice biti jaaako tužne kad im uzmeš igračku:)

Zaljubljenost?
Mogu ti reći kaj je meni.Ne znam kaj je tebi.
Kad se zaljubim postoji samo on.The ON.

Nazidam ga u glavi tako velikog da ga ni rođena majka ne bi prepoznala:)
Krasan osjećaj.

Rijetko se kajem. :-) Svaka igračka je nova igračka.

zaljubljenost je nemir u srcu
košmar u glavi
revolucija među nogama
ma prava psihijatrijska bolest!
jer ne boli dok traje
nego poslije u fazi liječenja!

Mislim da volim nekog kad ne prestanem biti zaljubljena kad se smanji.Čak i kad se smanji toliko da ga ni majka ne bi prepoznala.

molim da mi se zapamti ovaj komentar
nisam ga prepisao već smislio sada

Nasmijala si me sa ziđanjem :-). Nisam se izgleda jako dugo zaljubila.

Skačeš sama sebi u usta, Pasemi (ili te ja ne kužim).

porazmislio sam. Malena "odvajanja od poštenja" (sitne prijevare) toleriramo sami sebi jer su mali. To je vjerojatno velika greška jer vodi do veče prevare. Na bezznačajnom laganju se možemo trenirati. Kada npr. priznaš svoju nevidljivu manu i vidiš da ti se ništa nije desilo i da te druga strana nije streljala zbog toga tada stječeš snagu za priznavanjem (u 1. redu sebi) večih mana . Nama samima se te mane čine glomaznije nego što jesu jer su naše. Kad si priznaš manu tada si ju osvjetlio i spalio i nakon toga uvidio da ta mana nisi stvarni ti nego tumor kojeg si izbacio. Heh..jesam doktor..samo mi fali novi WW Pasat.

Pijanstvo i zaljubljenost nije isto- jel sad lakše :-)

3579, mislim da to nije dobro.
Može se desiti da svima oko sebe postaneš strašan.

Ne brijem kad pijem..odnosno, ne pijem da bih mogla zabrijati.
Jedino ako želim da mi bude zabavnije popijem zeru.Svi imamo kočnica:)

Evo, skuhala, pojela, sad još samo pseto čeka...

pasemi zbori o lažnom moralu, jel. Onom našem koji je suprotan od prirodnog morala.

57..(jebali vas brojevi u nicku)
Što ako su mane dio tebe?postoji li neka koju si odbacio?

Ja rijetko brijem :-) u totalu. Nisam ni u vezi. Bit će da sam ostarila malo. A i nema ih baš puno tu kod mene u dnevnoj sobi. Van mi se ne ide. Navela sam ovo s tuđim muškarcem da bi mi se moglo dogoditi samo kad sam pijana.

Ili si selektivan pa ih odbaciš onako..na neko vrijeme?

Ovak, kaj se tuđe muškadije/ženskadije tiče, ja mislim da je na NJIMA da budu obzirni prema "svojima" - ne na meni. Ako se ne brani ili, štoviše, nudi, poslužit ću se ukoliko mi se hoće. A neću ne zato jer me briga što će biti s "njihovima", nego zato jer mi se neće.

Kad sam ja sama varala tu neku "svoju" muškadiju, nisam je ni smatrala "svojom", više onak - udomljenom. Zato nisam ni imala dojam da varam. Nego da BIRAM.

:)

Istinablog, ne cijenim osobito one koji ne mare za osjećaje ili način života "svojih" - kad su ih već stekli, red bi bio da brinu o njima. Zato takve nastojim ne svojatati, nego onak, udomiti na neko vrijeme.

Pa da.Imaš zgodan kaput..
Zašto ne bi isprobala još jedan?

3579, mislim da to nije dobro.
Može se desiti da svima oko sebe postaneš strašan.

Isprva je strašno n,akon toga postaje DOBROO. sLAŽEMO se

Zanimljivo je da prema tuđim predmetima imamo daleko više obzira nego prema tuđim partnerima - ako sam nekome maznula olovku, bespogovorno je vratim; ili mi bude zbilja silno neugodno kad je kasnije otkrijem u svojoj torbi. A nešto skuplje od olovke ne bih ni uzela. U stvari, bih, ali se ne usudim.

Brojček, to s nabrajanjem mana je silno zamorno i neatraktivno. Ukida čar otkrivanja, kao prvo, a kao drugo, odma si na sniženju kao "roba s greškom". Druga je stvar ako ljudi sami otkriju pa ti vele a ti onda priznaš...

Vega, misliš da bi bili ljudi "pošteniji" da odu svaki put kad (pored već odabranog života) malo biraju?

Kaos jbt:)

na mobu sam..lovim komentare na malom ekranu..
57..(jebali vas brojevi u nicku)
Što ako su mane dio tebe?postoji li neka koju si odbacio?

Priznao sam si "neke mane" i shvatio da ih je osuđivao lažni moral. One su moje nabolje tajne koje su čekale da budu otkrivene. ljudi vlafaju svijetom a (lažni) moral ljudima. Vraška izmišljotina

A činjenica je da smo svi roba s greškom. Mislim da je ljubav moguća tek kad te greške SAMI ustanovimo i DOBROVOLJNO prihvatimo - raznježeni njima, štoviše...

iss..sad si opet pomalo strašan:)

Ne, ne svaki put, božićnice - to bi jednostavno bilo blesavo. I jako bi unestabililo već ionako nestabilan svijet. Ali, ako im je zaista neka druga varijanta življenja, s nekom drugom osobom, atraktivnija od postojeće, onda da.

Caka je u tome što su nam te alternativne osobe ugodne baš zato jer nisu primarne; najčešće. Gube svaku čar kad postanu glavni (i jedini) izbor.

Idem ja sad prošetati pseto pa zaleći pred telku... a vi zlostavljajte, mudrujte, glupirajte se i istovremeno pomalo varajte, kao i svi mi, uostalom, ali nastojte da ne prevarite sebe i da vas rit ne povuče ko ovu macu :-))

Da.Ali svejedno neizvjesno uz užasno puno spoznaje i promišljanja.Plus ucviljenih žena/muževa/djece/punica/svekrva/susjeda/prijatelja/znanaca..
Komplicirano.

Brojček, to s nabrajanjem mana je silno zamorno i neatraktivno. Ukida čar otkrivanja, kao
prvo, a kao drugo, odma si na sniženju kao "roba s greškom". Druga je stvar ako ljudi
sami otkriju pa ti vele a ti onda priznaš...

-netreba nabrajati ili isticati več neskrivati. čar otkrivanja sljedi nakon eliminacoje mana. Bojimo se za svoje vrline kao da ih sve znamo ali nakon malo čiščenja otkrivamo prekrivene za koje nismo znali fa su u nama. mto je moje mišnje naravno

Moj najveći issue vezan uz preljub je gađenje.Gnjaaah mi je pomisao na silne bolešćurine koje mogu zakačiti tijekom običnog malog isprobavanja.

hehe..biće su govorili i da će me Bog kazniti ako uzmem tuđu igračku:)

uzmi kondom bez straha!

Nekog tko me "prevari" mogu i dalje voljeti (ako ranije jesam) ali mi baš neće biti trip ševica s njim kad skužim.

staranje..dobar fuk iziskuje puno više od puke zaštite kondomom:)

Nikom od nas ne bi palo na pamet hodati po tuđim kućama i prati zube tuđim četkicama.

A opasnost kojoj bismo se tad izložili je puno manja.

gnjaaahhhh...
idem sad malo ribati pločice.
cmok.

A činjenica je da smo svi roba s greškom. Mislim da je ljubav moguća tek kad te greške
SAMI ustanovimo i DOBROVOLJNO prihvatimo - raznježeni njima, štoviše...

Ima više vrsta grešaka: vakih~nakkih, .neke se mogu preodgojiti i postati naša ljepota, neke su "greške" samo u očima lažnog morala, neke su nepromjenjive i njih če istinski partner voljti jer su to i prihvatiti kao svoje bez zamjerke. Generalno govorim o moralu koji nesmije biti potpuno u skladu sa n„ekim univerzalnim " i koji se ne kosi sa bilo kojim drugim prirodnim moralom dneke ruge osobe. Serem al jebiga, nisam savršen, ko mi zamjera nije moralan :)

i malo WC papira na kojem piše :" da, to je moguće"

nemam ni pesa ni pločice al kad je takva furka onda idem ija

zašto uvijek ostanem zadnji?nešto nije vredu zmenom