Ručkić krčkić

"Skromnost je vrlina što djevojku krasi, zato ti i želim u tom društvu da si", imala je moja majka zapisano u svojem prastarom, djevojačkom spomenaru. U kojem je bilo i nadahnutijih poetskih uzleta, izvrsnih crteža i uistinu lijepih zapisa. Kad sam je upitala što sad rade ti ljudi koji su joj se upisali u spomenar, ispalo je da nitko od njih nije razvio svoj dar, svi su imali neka sasvim obična, sasvim prozaična zanimanja... ili su bili mrtvi. I tak sam ja gorespomenutu "skromnost" shvatila kao odustajanje od onih težih, neobičnijih i nesigurnijih ciljeva - kao odustajanje od sebe. Nimalo mi se nije svidjela.

Svejedno, sebe sam smatrala skromnom: nesklona sam luksuzu, ali volim udobnost. Ni ja nisam posrljala onim najtežim putom, ali nisam se odlučila ni za najlakši. Nešto sebe sam žrtvovala, veći dio zadržala, pošteno plativši cijenu. Kad imam, priuštim si; kad nemam, razveseljavam se onim što još uvijek imam, makar bilo i staro.

Sve se to promijeni kad u 8 ujutro dobiješ u ruke nalaz na kojem piše "Javiti se onkologu i kirurgu". A to mi se desilo prije 3 godine, 2009. Ne, ne preslože se prioriteti samo tako, ma kakvi, dugo njurdaš, dugo bjesniš zbog toga što ćeš morati živjeti kao bolesnik, lišena svojih tako malih, tako skromnih radosti... Sve dok bljeskovi ništavila i to ne dokosuraju i dok si ne skromno, nego ponizno ne priznaš da je sve prihvatljivo dokle god si živa: samo da ostaneš živa. I da ne boli jako (eeee, od tog luksuza nikak nemrem odustati!).

Ne, nemam rak. Nisam ga imala onda, a danas mi je potvrđeno da ga nemam ni sad. Četiri mjeseca sam kasnila s pregledom, ja koja stalno trubim da s 50+ nema zajebancije, nacrtaš se na kontroli točno u minut, a ne u dan ili mjesec, jer za 4 ili 6 mjeseci te čak ni rakčina neće ubiti, ali za godinu dana bi mogla. (Eh. Kad sam prošli put bila na kontroli, susrela sam šulkolegicu iz osnovnjaka - ona nije bila godinama. I imala je. Rakčinu. Gadnu i poveliku. Sljedeći put sam je srela ćelavu, a sad je, kuc-kuc o drvo, opet čila, vesela i debela, a ima i kosu.) Eh. Zanemarila sam to, zbog stare, zbog kljastih financija, zbog ovoga, zbog onoga, a prije svega zbog toga jer mi je već stvarno dosta bavljenja neugodnim stvarima... Zato sam danas krepavala od straha. U stvari, već mjesecima krepavam od straha, jer, samo jedan dio mene je zaboravio na pregled, ali onaj budniji, onaj koji se noću pretače u snove, taj nije: taj me opomenuo gadnom noćnom morom. I onda sam iskemijala neke novce, u roku taj dan, okrenula broj, naručila se i etogac - zdrava! :-))

I zato je meni svejedno, fak frendovi vakvi ili nakvi, orgazmi, ljubavi... Sve je to životni luksuz. Koji si treba priuštiti, dapače, kad su vremena dobra i kad se ima: zdravlja, stabilnosti, snage, optimizma. Ali ako dođete u neki stvarno nesmiljeni škripac, vidjet ćete kako je lako od njih odustati, koliko su, zaista, nevažni. Jer, sve sam ih imala, i bez svih mogu. Ali bez sebe ne.

I zato sam skromna. TAKO jesam.

odličan blog
ja sam uglavnom skromna kad me lupi s neba po glavi
valjda smo takvi svi
ili s vrimenom promijeniš prioritete ili si mrtav
(usput-imam jedan trač o ergu, al to na pvt-e)

Može trač, danas mi baš paše, ali pazi, šalji na OVAJ nick, a ne vevegaga08 :-))

Al hebga, ne bum odmah čitala, moram požuriti na kavu, iskričarsku, ali nije prva, a nije ni jedina.

poslano
ajd pazi vani-počelo lediti
zamisli ti iskrica sudara - doslovno se na ledu, jel

Jebse Baba. Daj i meni na pvt trač o mulcu. Neću mu dat više password ako me izblamirao

ne mogu ti reći bez duplog pelinkovca. nešto mi riječ zapela u grlu koliko je prosta
a i proširena

šalji mokra i meni molin te, skroz sam izvan tračova

Jes ti čuo da Ergo hoda s najljepšom blogericom?

jebote, pa to i vrapci već cvrkuću, daj nekaj novoga..