bura
Zakotrljala se bura s velebitskih vrhova
Pa preskačući niz stijenje i litice
Umila je jutros lice pjenom morskih vala
I buči i huči , penje se i propinje
Kroz krošnje smokvi i maslina
U lučici malenoj kao brižna majka
Zaljuljala ribarske čamčiće
A i ti se u meni jutros kotrljaš
I krvlju mi kovitlaš
Srce mi se stegne kad pomislim na te
I buru u sebi još smiriti ne mogu
Ma koliko zatvarao oči
I ma koliko se trudio da ne mislim o tebi
Ti od jutros opet kovitlaš u meni
13.12.2012. u 22:46 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar