Didžej´ca linkofrikuša!

...vako...il nako...uglavom, svejedno...sjetim se svega, svačega i koječega pa se svo troje u koštac uhvate, al ne biva nitko jači, ne zna se ni ko kači pa jopet - svejedno...ko neka žitka masa srasla od pamtivijeka, možda i zaboravivijeka, ko kako voli...ko neka mučna bajka koja počinje s "bjaše jednoma, u vremena kad se priče samo okom i uvetom zapisivati mogahu, tri brata...tri sestre...i ondak se ja izgubim strašno i užasno...kao i kad se kaže da mi je bilo strašno ljepo i užasno dobro...ne znaš ko pije, a ko plaća...il plače...ko se mača laća, ostat će bez gaća...to je moja stara...sjetim se kako sam onomad, puna žitkog jala i uzavrelog bijesa, kao da pokušavaš ugrabiti čašu vode od gejzira, bljuvala žućne misli upućene neljudima koji me povrijediše na ovaj, onaj ili ne znam ni ja koji način...spao mi jal, spao mi bijes, al nije nestao nit jedan od dvoja...na žalost...da mogu bar oladit...ko svi normalni ljudi...ko sav ravnodušan svijet...ko svi koje uvo zabole...al ne mogu...duša mi nije ravna...možda je nit nemam...uvo me ne boli...bit će sam zdrava...bit će sam udrvenila i zadrla sve svoje...bit će da sam se zaboravila...bit će, svašta bit će...ma vrag bi ga znao...da bog da i odnio...ostarih, bit će...ne što se godina tiče...to je, nako, samo za brojat...ostari mi duša...umorila se...i ja skupa s njom...ko prava prija što suosjeća...stalno smo zajedno, barem mislim...pa mislim da je u redu da i ostarimo zajedno...uknjavala se, unjonjala...obatrljila, postala nemušta...a ja ne znam kako da joj pomognem...osjećam i vidim da ne idemo više istim putom...al šta da radim...ne znam...nema više pameti...ako je ikad i bijaše...oćemo li nas dvje svaka svojim putem...a šta će mi tijelo...sve mi postalo teretno...ko da vučem kompoziciju od dvajsšets vagona, a ne znam kud da ih vučem...muka i jad, a bez da će išta na bolje...al vučem uporno...ko mazgetina najtvrdoglavija...i ništa...nit iđe, nit se pomiče, nid znaka života daje...i ode kompozicija u mol, kao da je u duru ikada i bila...u mulj, u ništavilo, u bezdan...i tako povazdan...

...moj živote, što me snađeee!!!...

to je kad pustiš dušu na pašu:)

...ni vrag da si ovo čital!...ne verujem!... :)))

sve čitam:) kad se raspustim ola

...pa kaj ne misliš da je ovo, možebitno, dosadnooo!!!?... :)

daj se ti opusti pa našvrljaj nešto:)

...nu, sam švljala...ponekad i nadrljala...i što još bih trebala?... :)