Maslinovo ulje prodajem

Mirno spavaj dušo moja,
noć je ladna zvizda tvoja sjaja nima.
Na sto vrata ja san kuca,
tople riči mrvu srca nigdi nima.

Pismo mala
reci svima
moj je život
pusta stina,
mira niman.
Miljun pasi
ja san proša,
sad se pitan
di san doša,
sriće nima.

Skalinada, skalinada tu se penje,
tu se pada,
to je sudba,
to je nada,
skalinada, skalinada,
svaki korak,
jedna skala,
svaka skala,
jedna nada,
skalinada, skalinada.

Sudbo moja,
ol' ne vidiš,
na toj stazi,
di me vodiš,
sunca nima.
U đardinu o života,
još mi samo
pisma osta,
cvića nima.
Kad zajeca mandolina sve ću skončat
čašon vina,
nek me nima.
Kraj fontane
sklopit oči,
ona tuđu sriću toči, moje nima.

Skalinada, skalinada...

Piva Oliver,
napisa Runjić,
bar mislim da je, nisan siguran.
I neman srca ispod ove pisme napisat ono moje,
maslinovo ulje..
jer meni je ova pisma puno draga,
ona mi je ka spomenik životu,
spomenik lipoj pismi, spomenik lipoj dalmatinskoj riči,
neman srca je nagrdit svojom zafrkancijom, a i svetac je
Gospe kandalora
(svjećnica)
i onda dućan neradi pa ću ja samo reć,
Gospe moja prosvitli ti meni, nama, pamet i dušu i srca, jer to nan triba i to nan fali svima, i čuvaj nas od bolesti grla ka i uvik dosad.

Eto dobro vam jutro svima želin da ne padnete na kojon skalini danas, a ako se i ko se opuze pa padne, ma dignite se, i ajd daje pa makar cotajuć (šepajuć) e' :-)

" kandalora, snig od mora " to je stara parola...
al, sniga na vidiku nema .))))

Ma ni tako, nego vako: kandalora zima vora, ona ore podnu mora, zanjon ide Blaž,
kaže da je laž. E!

haha...
sad znan da mi je i pokojna baba bila za "skraćenu verziju" ...ka i ja...naučila od nje...

a sićan se te parole...točnije, fala ti, šta si me podsjetija .)))))
(i to san od nje čula...al, zapamtila samo onu...)

E nase su bake bile suvo zlato, Bog in da pokoj.
A ja bija babina maza e:-)

ma ima onih, jarce, koje namjerno padnu i vole da ih se dize.

E moja magdal a takvi su ka malo podli e.