Maslinovo ulje prodajem

Kad jugo okrene,
i more zaškuri,
nevere vali
silno bubnu u kraj,
štrapaju mokro
čovika šta in se tužan ih gleda,
štrapaju ga pjenom od vala, kada znaju da oprat ga triba,
oprad od tuge, štrapaju ga pjenom
kada žele uzest mu tugu odvuć mu bol, doli duboko, duboko odakle neispliva nikad nitko i ništa sve ostaje utopljeno dubinon tom.
I šapće čovik tom moru,
ne more, ništa ti nedan,
nedn ti ni jad, ni tugu, ni bol,
nedan da ih odneseš doli u zaborav,
neka ih tu, tu u meni, neka me grizu ka tvoja sol.
To moje su rane,
to moja je bol,
bez tog ja sam niko i ništa,
i neka nisan tvrda sika,
već samo kamenčic šta more života ga valja i bac kako god hoće,
a on trošen vrimenon svakin danon je sve manji i manji,
sve gladji i glađi
tek jedan obični mali oblutak na plaži.
I pusti me more
da samo stojin,
peri me valima tim, posoli mi usne neka pogrube,
poškropi mi lice,
teci niz obraz,
ne nije to more suza, to si more ti,
more bez suza,
more bez jubavi,
more bez duše,
jer dušu ti nedan,
je da me boli al dušu ti nedan.