Ručkić krčkić

Link

jadni vučko, baš je simpatičan!

Jes pogledao filmek?

Daklem, molit ću fino, pogledajte crtić (klikni na riječ "Link").

Slika je iz tog crtića.

Zatim, molit ću fino, pokušajte artikulirati poantu crtića.

vegetarijanci moraju imati mesa za svaki slučaj ;))

Jako dobro, stari moj! Viš, nisi ti tak naivan... Ali, to nije sve ;-))

Krasan krimić, ups, filmić...

Poanta je, nikad ne znaš, tko ti je neprijatelj, dok ne ogladni :)

Ma, nikad ne znaš ni tko ti je prijatelj, a kamoli za neprijatelje, juicy... Ali, jock, ne bih rekla da je to glavno.

Ne izlazi van bez kaputa? :)

Ima tu svašta, kao, bolje zec u šumi, a batak u ustima, ili, tko tebe šalom, ti njega rajnglom...

E, batak, vidiš, to, tu je ono što mene zaokuplja! Zakaj nije u redu smazati bedastog malog zeca, a jest kokoš?

Miš preživi vučju glad; zeko preživi; zekina familija preživi. A onda strada kokoš.

A tko ju smakne? Zečevi!

Kao što je netko komentirao na jubitou, ovo je zapravo film o borbi protiv vlastitih nagona: vuk prolazi transformaciju od zlikovca do sentimentalnog dobričine, a za to biva nagrađen upravo onime čime se i sam mogao odmah nagraditi - komadom mesa. Ali druge vrste.

Mislim da je ovo vrlo poučno za Iskričare: dečki, ne se odmah bacati na zečice ili mišekice. Strpljen-spašen! A meseko bu već stiglo, štoviše, bit će servirano na tanjuru.

S druge strane, ako razmotrimo zečju familiju, ilitiga Familiju Zečić, bit će nam jasno da tu nema nikakve solidarnosti sa sebi sličnima: dovoljna je i najmanja razlika i etogac, nema više oklijevanja, rec-smak-brašno-ulje-cvrlj, glavno da smo mi živi i čitavi.

A jopet, mali, bedasti zeko je zbilja neodoljiv: tko bi se usudio razočarati takvog sladunjavog bezazlenka?

Familiji Zečić, ruku na srce, treba čestitati što vuka nisu nahranili mrkvama i zeljem, nego su ga ponudili hranom koju zbilja voli (i treba), pitanje je samo jel to iz obzirnosti ili poštovanja prema surovoj sili?

Eh, da, da se još malo pozabavim raščlambom ovog znakovitog filmića... Između ostalog, ovo je izvrstan prikaz osamljenosti.

Jest da su vanjske okolnosti nepovoljne, ali vučko uopće nije spreman za njih. Mislim, heeeeej, vučko ima kuću, ognjište, kotao, police, tanjure, šalice i KUHARICU, ali nema drva, šibica, vatre, tople odjeće ili ikakvih zaliha...?

(Ajd, dobro, ima miša. I mišolovku. Ali se baš ne druže. A i taj miš mi je sumnjiv, kaj dela u tak lošoj kući?)

(Da nije miš podsvijest...? Viš, viš!)

(Možda prije ego. Je, egoistični mali mišić!)

I onda se vučko namjeri na dobru dušicu koja mu pomogne, ali zbog svoje opsesivne trapavosti sve vrati na staro, na početak, i niš mu nije bolje, nego još gore.

Tak je i s ovima gladnima ljubavi na Iskrici. Kad se netko pojavi, jedva se suzdrže da ga ne prožderu, ovaj im učini nekaj dobroga, onak usput, a ovima onda bude još gore; i još su gladniji; i još više ridaju.

Ne bi ja tog vuka ni štapom, pa ništa nema, osim golih zidova...nek se malo potrudi za komfor i hranu, nek se aktivira...a očito je da ništ ne radi, nego samo steže taj kajš i čeka da mu nešto samo naleti...ma jebeš takvog vuka

Je, juicy, nema fuka od takvog vuka :-((

*Kod (takvog vuka)

Dakle, naravoučenija: Dame i gospodo Iskričarke i Iskričari, sredit kuću, pobrinut se unaprijed za nepogode, a ako nas i zadese, aktivacija, u lov, u lov! I kokoši je uredu klati. Zečeve nije.

Pa si vi razmislite oćetel bit kokoš ili zec; ili zečica.

(A miševi se uvijek snađu.)

* u redu (moram i ja nešto žvaknuti; danas sam vegetarijanka - krpice sa zeljem i maaaaaloooo, malčice pancete).

http://www.youtube.com/watch?v=lB6a-iD6ZOY

Svi smo ponekad lomljivi i krhki. To treba ukalkulirati prije svega. :-)

Ukalkulirati u kaj? Ne sviđa mi se kalkulirana krhkost :-((

Kad se ide prema nekome treba ukalkulirati koliko je to biće krhko. Zato smo ljudi, jer to možemo.

Koliko je netko krhak možemo saznati samo kad priđemo blizu i dovoljno dugo ostanemo u blizini. Sve drugo je nadmudrivanje s krhkošću vlastitog ega.

Pogledaj zeku, uostalom: taj niš nije kalkulirao i baš zato je dobro prošao. Njegova krhkost je zapraf ispala snaga. Jer, blogme, za bit ranjiv zbilja treba imati snage.

Hrabrost je to i ludost .-)

Ma kakva hrabrost, nepatvorena bedastoća, ilitiga, ljepše rečeno, naivnost. A sad gibam, bajbaj, navečer rakija!

Ajd moram ručak....podgrijati i auto našminkati za tehnički :-) danas je dan D. :-)

Mi u Americi nemamo tehnički pregled. Uopće.
Valjda, kad te uhvati policija, i auto ti se raspada, moraš kupiti novi.