U PROLAZU

U MOM OKU ŽIVI JEDNA SUZA,
RODILA SE TADA PRI RASTANKU NAŠEM,
KADA SI BEZ ZBOGOM OTIŠLA OD MENE,
A JA OSTAH SAM U DUŠI DA PLAČEM.


MALO JE NADE NOVO NAČI SVJETLO,
SVUDA OKO MENE JE NEPROZIRNA TAMA,
NESIGURNIM KORAKOM SEBI PUTA TRAŽIM,
PITAJUČI SUZU, ŠTO SE DESI S NAMA.


JEDINA TA ŽELJA NARASTA U MENI,
POKAZATI ŽIVOTU DA JOŠ IMAM SNAGE,
IZ PONORA IZAČI, POLETJETI VISOKO,
PREBOLJETI ODLAZAK, VOLJENE MI DRAGE.


NE OĆEKUJ NIKAD MOLITVE I KLETVE,
PUTEVIMA DRUGIM TRAŽIM NOVU SREĆU,
AKO TEBE SRETNEM, ŽELJET ĆU TI LJUBAV,
BOLNU MOJU PROŠLOST, POMINJATI NEĆU.


POD NEBESKIM SVODOM PUNO TUGE IMA,
A NAJTEŽA JE ONA KOJU LJUBAV STVARA,
KADA ŽIVOT BUDE PREPUN BOLNIH SNOVA,
A VOLJENO SUNCE VIŠE NEMA ŽARA.


SVE TRAGOVE PROŠLE ŠTO OSTAVI LJUBAV,
ZAMRZNUTI STOJE U LEDENOJ SUZI,
KAO SPOMEN-PLOČA TIH NESRETNIH DANA,
OSTAT ĆE JOŠ DUGO U BOLU I TUZI.
----NENAD