***
...prišao mi je...otpuhnuo je dim phhhhhhh i pitao - sama?...ma, da...sama svoj majstor...odgovorih, ne odajući mu u startu malu tajnu velike majstorice kuinje...ndaaa...i mislio sam tako...
...ti si mislio?...ne djeluješ mi kao netko tko misli, nego netko tko djeluje...nako, ničim izazvan...onda je nastupio predug period od par sekunada koji je vrištao - dosadnooo!!!...aaaa, si sama doma...najčešće, rekoh...u biti, stalno...što god to značilo...njemu...bašmebriga...kako to?, na to će on...vrlo jednostavno, na to ću ja...hmmm, zahmće on, otpuhujći dim kroz nozdrve...ne zna da to nije zdravo...a, kao, pušenje je općenito zdravo...uvukoh dim, lagano...čekajući...
...ok, lec kat d krep...nemaš ništa interesantnije za pitati, reći, primijetiti?...nasrnuh ja otupjelim rogovljem...pa ne, na to će on...zbunjen...onda - produži dalje, idi od mene jer još si dijete...zamumuljih ja pjesmuljak...kaaaaj?...a niš, primi...za kraj...kaj si rekla?...a, jbt, kaj danas već klinci potrebuju slušni aparatić?...primijetih ja suzdržano...kaj - kaj?...niš!...a niš, sam pitam...na te će on...eh, tko ne pita, ubije ga kita od moskita...buahahaha!...eh, baš jako smiješno, mislim...
...čista gluvara...ako tko tu ikoga čuje i razumije, onda je, kaj, fakat, ne znam, pametan?...ma je, drek!...
...šutimo u gomili šutljivaca...oni bokci kaj se drelje iz zvučnika bi svojim tekstovima, kao, trebali pričati umjesto nas, a mi se značajno pogledavati...
...blejim u pod...jes da mi nije nešto previše interesantan...pokušavam razmišljati on nečem eksterestrijalnom...i trivijalnom...drugo mi ide, a prvo baš i ne...jbg, da češće vježbam...hmmm...
...muzika uvijek prestane kad glasno razmišljam...u sebi ili van sebe...začkoljica je u tome što ono prvo nitko ne čuje...možda mi samo može donekle očitati na faci...
...dobar, dobar...jest dosadan, ali nećemo cjepidlačiti...puno je sati večeras provedeno u pokušavanjima eliminiranja sjećanja, malo se vrijeme pomaknulo u smjeru cajgera na zidu...previše je toga što istovremeno želim i ne želim nekome ispričati...premalo je vremena za to...prevelik je nevidljiv teret što ga vučem...premalo onih koji uopće i misle da bi ga mogli podijeliti sa mnom...
...nema veze...
...e, ovo mi je super stvar!...jesi to čula?...on će...ne, ne čujem više ništa...starost, tj. starenje, donosi jednu divnu osobinu - gluhoću...ponekad i glupoću ako je dobrostivo...
...i?...jesi sama doma?...
...jesam...
...di end of stori...
;D
14.02.2013. u 23:57 | Editirano: 15.02.2013. u 0:01 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara