Zapivajmo noćas u konobi
Palo sunce iza suri hridi,
mati čeka da se otac vrati,
umoran sa polja ka i svi težaci,
već je vrime da se pođe spati.
Ali otac ka uvik po svome,
u konobu na kapjicu svrati,
pa zapiva onu pismu ča mu lipu mladost vrati.
Zapivajmo noćas u konobi,
nek se stare uspomene bude,
tuđi čovik nikad neće znati šta to veže dalmatinske ljude.
Zapivajmo noćas u konobi,
našoj srići dignićemo čaše,
i onda kad nebude nas bilo,
pivat ćese pisme naše.
Tomislave Ivčiću Bog ti da pokoj i laka ti Hrvatska zemlja i fala ti šta si ostavija ovu lipu pism, meni je puno draga.
04.03.2013. u 21:39 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar