sve je pod kontrolom, sad sam ja tu

Imam neki čvor koji mi veže riječi.
A one se grče, lome, izvijaju, koprcaju.
Ponekad sam ti blizu.
Uglavnom onda kada si ti daleko.
I kad već odmahnem glavom u znak predaje, zarobe me tvoji dlanovi.
I nijemo sjedimo, ja jer ne znam što bih rekla, ti jer nemaš što reći.
A kriv si.
Kriv si što noću udaraš u moje prozore poput đavola.
Kriv si što jutrom mirišeš poput anđela.
Kriv si što me upiješ kad spavam kraj tebe, poput sjaja sedefa.
Kriv si što me jutrom ostaviš, poput sivila kamena.
I kriva sam.
Kriva sam što te noću puštam da mi donosiš demone.
Kriva sam što jutrom ih pretvaram u likove iz bajke.
Kriva sam što te udišem kad spavam kraj tebe, poput mirisa orijenta.
Kriva sam što te jutrom obavijam u sloj prefrigranog otrova.
Zbog piletine i slanine.
Zbog analnog sexa.
Zbog čvrstog zagrljaja.
Nahrani me.
Pojebi me.
Voli me.
Nema tu smisla.
Ima samo nagon, a on te pribije na zidove tvoje panika.
A onda zatvaraš oči.
Da bi ih otvorio samo kad su te sva ostala osjetila ostavila.

Ja san u ovom slucaju nevin.
Eto, samo nek se zna e.

Kaj jos nist?

1984 uvijek treba kukat kako nije dosta, pa dobiješ još više!

...čaša crnjaka i normabel, spavala buš ko beba i nebuš sanjala pizdarije...:))))
evo, meni se već oči sklapaju...:)

a ne smije vino kraj mene :)) i sva sreća pa umor uspava najbolje :))