Ručkić krčkić

Ne vidim te dobro. Parica iz mojih usta te zamagljuje. Ona iz tvojih mi grije uho. Smijem se, uopće ne razumijem što mi šapućeš. Joj, sklisko je! Hvatam te pod ruku. Hvataš me za lakat druge ruke. Privlačiš me k sebi. Šubara mi je spala! Smiješ se, magličastim dahom u moj nos. Toplim. Klizim... oboje klizimo... Pali smo! U snijeg! Veseli meki snijeg! Ljubiš me, nemoćnu, ispruženu u veselom mekom snijegu!
- Opet si tu? Nisi fer! Ovo je MOJ san. Znaš da te ne bih poljubila na prvom sudaru.
Šutnja.
- Ne možeš samo tako upasti u nečiji san. Pusti me...
Povlačiš me za ruku iz snijega. Još se smijem, s tvojim okusom na usnicama. Otresaš mi snijeg s kaputa, malo pretjeruješ, na grudima osobito. Tražiš moju šubaru, otkotrljala se kao gruda. Našao si je, istresao, nataknuo mi je na glavu, ukoso. Znam da sam smiješna. Zato sam ti spremila grudu. Za vrat. Kad se opet nagneš prema mojim ustima.
Ali je nisam... Jer me ljubiš, tako me uvlačiš da ne mogu skliznuti.
- Opet! Ne volim zimu, ne ljubim se na snijegu, ispucaju mi usnice, ne, ne, ne, i ne! Idi u svoj san. Ja sad trebam topli čaj. S rumom. Gore, na vrhu.
Smiješ se, znam.
Rum fino miriši. Još uvijek te ne vidim, zbog pare iz čaja. Sami smo. Hladno je. Svugdje oko nas staklo. Mirišiš na toplu vunu. Svojeg kaputa. A ja na znoj. Potajno. Samo na koži, duboko ispod slojeva šala, kaputa, veste, košulje, potkošulje, grudnjaka... Jedan zapah se podiže kad se nagnem prema tebi, pripaljuješ mi cigaretu.
- Prestao sam pušiti.
- Da, pa što onda? Ja pušim. A ovo je MOJ san. U koji si neovlašteno ušao, i tek toliko da znaš, ujutro ću ga pamtiti po svojem. Ali, neka ti bude, zasad...
Imaš peckavu adamovu jabučicu, loše izbrijanu, i titravu, jer pričaš, pričaš mi brundavo nerazumljivo bezobrazno blago ošamućenu me vrtiš riječima i prstima na bedru me okrećeš k sebi tako da moram uroniti iza tvojeg uha sklopljenih očiju bez riječi ti pipam vrelu kožu trbuha u mojem je struna užitka do vrška jezika napeta.
Zvono. Moram u školu!
Ne. Ne. Škola je prošla. Ovo je san. MOJ san.
- Jesi li sigurna?
- Jesam.
- Pogledaj zid iznad moje glave. Vidiš sat?
- Vidim, pa što?
- Koliko je sati?
- Dva i četrdeset devet minuta.
- Sad otvori oči i pogledaj sat pored svojeg uzglavlja. Koliko je sati?
Protrljam kapke i proškiljim. Dva četerdeset osam.
Zaboga! Ja sam uljez...
- Nisi – kažeš.

cool tip

jel te odveo na posao;-)

Ma jock, kud će me na posao vozit u mrklo doba noći?

Ma ujutro naravno, nakon dorucka:-)

Eh, blizek, bio je to samo san... :-((

na našu obalu...
i reci mi kako ti je sa mnom

živjeti u...snovima mojim!?

....jel priča nastavak na ovo od jučer ?????

valjda =nadam se da je bio pametniji i vodio ju da se zgriju negdje , nekamo:-)))

steta, nepravda

a zato zene kazu to mi je muskarac iz snova:-)

Jarmila, što je bilo jučer, ne sjećam se, možebit si sanjala...?

Al kaj nije cool da smo oboje sanjali gotovo na dlaku isto? :-))))))))))))))))

Ah, ti muškarci iz snova... Imaju sve moguće vrline, i jednu jedinu, ali nepremostivu manu :-((

imaju, imaju...budjenje

Ah.........................

Nedostupnost Vega?
E sad bi ja trebala napisati sve se može ako si spremna za ekstremni carski rez svog života ...e pa neću:-))))))

Ma nije samo to, bis, ovo je jedna stara pričica... Ali, ja tak i tak više vjerujem u prirodni porod ;-))

stara a LIJEPA,pa me privukla na čitanje, hm sve je prirodno ,na svoj način,po meni......odoh bajbaj:-))

Bok, Bis! :-))

Viš, nekad mi je znalo biti dovoljno sanjati... Sad sam postala materijalistična ;-))

Izgrudali se pošteno :-)

Ah, bilo je i drugih iskustava... Koje neću zaboraviti, iako ih nisam zapisala (ovu priču sam zaboravila UNATOČ tome što sam je zapisala): npr. iz bolnice. Moja stara je završila na respiratoru dan nakon njegove; i moja je stalno bila bolje od njegove, a onda je umrla, samo tako. Sreli smo se u hodniku, pitao me gdje je majka, krevet joj je prazan... Izgrlismo se ko ljudi. I nikad se prije ni poslije ne vidjesmo.

To je bitno, da kada ljudi podijele nešto, ostanu ljudi.

Da. Ponekad se kratko srecu ljudi i iznenada otvore svoja srca. Razumiju se i puni su empatije.

Jel to trajalo Vega? Jel ostao dovoljno dugo?ah...