Dnevnik jedne tračerice

Odavno sam prestala cijele dane trošiti na ovim i ostalim virtualnim prostorima, ali uvijek me nešto natjera da bar tjedno jednom škicnem i vidim kaj se događa. I danas sam se silno razveselila kad sam primila neke lijepe čestitke za 8.mart od meni jako dragih likova. To me utješi da nisu svi oni sati baš bili uzaludni, da svi ti nickovi, bez imena i oblika, nisu samo slova na ekranu, jer oni su se sjetili za razliku od mnogih realnih, prerealnih faca koje me okružuju.
Morala sam dodati ovu crticu svom logu, nadam se da nisam poremetila neke meridijane i paralele među logovima, ma nemate frke brzo bu on opal na treću stranu tj. u zaborav ;)
Pozdrav svima znanima i neznanima, svima koji se nađu tu i pitaju da li provode vrijeme uzalud za ovim beživotnim ekranom. Samo da vam kažem nije tako, tu teče jedan poseban život koji nikad ne prestaje.
Pusa, cmok, ajte bok :-))))))))

cmoka :))

a čuj moram doć ipak mi ivko barem jednom mjesečno pošalje poruku "dođi" :-))))))) ma ja sam uvijek tu negdi sam kaj me pustila ovisnost, sad čekam da se zakačim za nekaj drugo :-))))))

e, tvoje nadahnute blogove je uvijek bilo dobro citati:)
samo u prolazu...veliki pozdrav:))