U PRVOM LICU
U prvom licu pokušavam samu sebe uvjeriti da i nije neka katastrofa kad niš ne ide po planu, a ti tak i tak nemaš neki čvrsti plan: ustala ujutro, ponijela sve svoje uputnice, snimke i dijagnoze i otišla dogovoriti termin za fizikalnu terapiju, ali ne u Božidarevićevoj, u kojoj bih na red stigla tek na zimu, nego u jednu, meni čak i bližu bolnicu, gdje to imam šanse zbaviti dok još ima sunca. E, nemere! Fizijatrijski pregled moram obaviti kod njih, onaj iz Božidarevićeve mi ne vrijedi. Znači, opet na opću praksu, po novu uputnicu, pa na pregled, pa tek onda termin. Ajd, štaš sad...
Opća praksa radi popodne, a prognoza kaže da je danas zadnji dan bez pljuskova. Nova dilema: uputnica ili bazen? Bazen, zaključih, uputnicu mogu i sutra ujutro, fizijatar je tek sljedećeg tjedna. E, da, u međuvremenu mi se prispavalo, pa sam prilegla, i taman zadrijemala, kad evo ti, telefon, tih cijeli božji dan kad mi se priča, ali naravno da zvrnda onda kad ne bih... No dobro. Digoh se, premazah uljem za sunčanje, obukoh badić, spakirah ruksak, frotirno haljinče na sebe pa put pod noge. Taman na prve kapi kiše! Mislim si, nema veze, pa tak i tak bum bila skroz mokra... Hm. Grmi. A kapi postaju kapljurine.
Niš, okret na peti, povratak doma, presvlačenje u gradsku haljinu, idem po uputnicu. Aha, moš misliti, po OVAKVOME pljusku... Hebga! Sad se malo smiruje, ajd, možda bar nešto korisnoga danas zbavim. Dat ću pljusku fore još 15-ak minuta.
A usput, uopće me nije briga kakav ćete dojam steći o meni iz ovog zapisa. Bilo bi me briga da imamo nekakve funkcionalne odnose, i to točno onoliko briga koliko mi je važan naš odnos, ali ne više nego što mi je važno biti u dobrim odnosima sa samom sobom. Baš sam jučer pričala s frendom o tim svojim boljeticama zbog kojih trebam fizikalnu, i zaključim, uffff, baš nekak starački zvuče, ali činjenica je da idu s ovim mojim godinama. Zapravo su tu već neko vrijeme, samo se ja nisam njima pozabavila. I sad me zaokupljaju. Eto, važne su mi. Važnije nego koketiranje s nevidljivcima, pa čak i s vidljivcima, ako ovi žele neku koja bu im glumatala curicu. Jock, ja sam babac i oću nekog tko oće bapca! I ne bum se ja sad odbabljivala zbog tu nekog dojma, jer meni paše biti babac, udobno mi je, a sve još mogu, samo drugim ritmom. Sporije.
Izgleda da je prestalo padati. OK. Bar nešto po planu.
10.07.2013. u 13:59 | Dodaj komentar