Životinjsko carstvo

Što rekoh ne porekoh: ustala u 5. Luftam već 2 sata.

A vrućinu ću prespavati.

Hehe, pretekla sam jutarnjeg!

Al babu nikako. Hebga, kad mi bilo lijeno stavljat blog čim otvorim oči. Ali, vjerujte mi na riječ, probudila sam se prije.

I ja se kotrljam po krevetu...
...

Ja se ne kotrljam, već skakućem. Brža sam i kaj mi možeš??? :-))))))))))))))))

:-)))))))))
Niš...
Ali ama baš niš.
:-)))

Etogac! Prošetala pseto, zalila cvijeće, spustila sjenila, pozatvarala i popritvarala prozore, osim na dvorišnoj strani, tam je još uvijek milina, ofrljila si klimu, skuhala jaje za doručak i sad... hm. Kaj sad?

Meditirati.
:-)

Pa tak nekak i bijaše - odoh u kuhinju, koja je na dvorišnoj strani, pojesti doručak, i onak, mazim se, ugađam si, otvorim novu marmeladu od marelica, iako još ima stare, ali je nekak vodnjikava, serviram si sve na lijepim tanjurićima, mažem, žvačem, uživam, i mislim si, kak to da mi to starci nikad nisu priuštili, zar im je zaista bilo tako teško djetetu prirediti doručak?

I zato sam ja mislila da je zaista teško prirediti doručak. Jesemti!

Ne znam...
Kaj još vučete te konflikte sa sobom?
Zakaj?
Ja bi to hitil odavno iza sebe.
Takve...konflikte.
Neke...nikad.
:-)

To su zapravo jedini važni konflikti - svi drugi izviru iz njih. Da, vučem neke, neke druge ne. Ovo s doručkom, npr. Nikad prije mi nije palo na pamet bilo doručkovati (osim u hotelu, kad mi ga drugi serviraju), bilo razmisliti zašto ne doručkujem i zašto mi se nikad nije dalo nikome, pa ni sebi, pripremati doručak.

I sad si mislim, jadni ti moji starci, valjda ga nitko ni njima nije spremao. A sami nisu naučili.

Eh...
Gadno je to.
Transgeneracijska agresija...
Znale su to sve vojske svijeta...
:-/

Will the circle be unbroken...broken...unspoken...???
;-)