Jutro pasivne Rosele
Dobro ti jutro djevojko...
...nije ovo jutro puno drukčije od prethodnih, osim što je možda oslobođeno
prisutnosti nečije energije.
Nije ovo jutro ni po čemu ugodnije, a ni lošije..
Sjedim za računalom, kroz prozor me dodiruje sunčeva svjetlost koja ispunjava
prohladan zrak, i dok gledam u monitor vidim samo nedostatak svoje aktivnosti
i volje da pišem, da učim nešto što bih voljela, da prikupljam informacije za nekog
drugog ako ne za sebe.
Ovo mi jutro pokazuje da sam ja jedna pasivna Rosela, i da u ovom trenutku ne
znam čemu bih se posvetila. Kojoj sitnici koja oblikuje življenje?
...znam kojoj, ali nemam volje... i znam što trebam dati takvoj sebi. Prihvaćanje.
Prihvaćanje koje liječi duboko nezadovoljstvo samom sobom.
16.08.2013. u 9:19 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara