A počelo je grdo

Kak dobar dan. Zbudil sam se s glavoboljom. Najgori mogući početak dana. Osim ak se zbudiš u parkiću kod placa, al to je već druga priča. Naravno, kad se osjećaš ko da te neko tukel celu noć, uvijek imaš plan. Ostal bum doma. Doručak. Tuširanje i jaka kava. Ležanje u krevetu uz knjigu. Ko me takne, mač ga smakne. Uvaljam se u krevetac, lijepo se namjestim. Zvoni mobitel.
 "Bok kume, kaj ima?"
"Ležim doma, ludara me razvaljuje."
"Dobro onda niš."
"Daj reci kad si već nazval, kaje?"
"Ma niš bitno, farbam ogradu. Sam kaj sam solo, perem po drugoj pivi i drugom rebru na ogradi, pa si mislim, ak tak nastavim, napil bum se na trećini ograde. Mislil sam da mi dođeš pomoć, al ak si bubini u glavu, nema veze."
"Ma tata ti bubini u glavu, majmune. Bum došel."
"Znal sam da nebuš odolil pivi."
Kaj sad? Mora se otić. Frend me zamolil. Možda je i bolje bit malo na zraku, nego ležat doma. Dođem do njega, a on zamazan do laktova, a ograda u banani. Nisam se ni snašel, uvaljal mi je Žuju i pemzl vruke. I krenemo mi nadobudno. Dela se, bome, sve u šesnajst. Za vuru i pol, sređeno pol ograde i pol gajbe. Taman smo se zalaufali, kad sranje. Točnije pišanje. Kiša se spustila i okupala nas dok si rekel "otorinolaringologija". Pobegnemo u kuću, sjednemo se na kauč. Frend me pogleda.
"I kaj sad?"
" Niš, daj razređivača da se operemo i vadi Playstation."
"Može, može. Kaj bumo? Nogač i pivu?"
"Jel Papa poljak?"
"Je, tak jasno."
"Onda šibaj."
Kiša je davno prestala, al ko bu se sad dizal. Vodim 6:5 u partijama i gubim 3:2 u zadnjoj. Ma nema boga da me sad pomakne. Frendova stara fura kiflice sa sirom. Stari se sel s nama i otvoril pivu. Tak mi igramo i klaframo s njegovim starim koji je uvijek pun dobrih savjeta (za 1972), kad počnu zvonit mobiteli. "Di ste vi, pas mater, kaj mi neznamo igrat Playstation, ne bi zvali pederi, jel ima kaj pive, aj zemite sa sobom pa u parkić, skupili smo se za hakl, kaj bi bilo mokro, ekipa koja popuši fura na ćevape." Zamirišali mi ćevapi, a bome i frendu. Odemo na hakl. Konačni rezultat:
4:2 - u golovima (za drugu ekipu)
1 - iščašeni zglob (Pero)
2 - odustajanja na pol tekme (Fićo i Mile - 3 kutije dnevno)
1 - puknuta tenisica (Krešo - Erbacherice stare 2 god)
1 - par naotečenih jaja (Kiki - napucao špičokom - ja)
10 - velikih ćevapa
X - pive, nisu nam dali da ostavljamo prazne boce, pa smo se zgubili u računanju
542,00 - kune za ceh, moja ekipa
I tak, prkno. Došel doma, istuširal se, legnul u krevet. Upalil telku. Walker, Teksaški rendžer - prestrašno. Sjel za komp i napisal blog. Kad sad malo bolje pogledam, baš mi je bil dobar dan. A i tikva me više ne boli. Još da počne Engleska liga.

01.08.2003. u 23:52   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

hehhee prijatel..kak sam nanjusio da bu pal blog ..
:-)))))....... Heba te, vish kak se mijenja ukus.. Nekad se C.Noris nije mogao propustiti... a sad zijevas i gledas ima li kaj bolje na nekom drugom kanalu...

Autor: vrageczg   |   02.08.2003. u 0:37   |   opcije


I meni je dobar dan :-)).

Autor: ZlicaOdOpaka   |   02.08.2003. u 1:13   |   opcije


jebo te..sjeba si me s onom "otorinolaringologija"..tesko brale i za procitat..a kamoli za izrec:-))))

Autor: mihovil   |   02.08.2003. u 2:15   |   opcije


Dodaj komentar