rupurendronskalije

upravo sam uskoro bacila čikove u sink a kavu u smeče. nije ni čudo, vanka je kaj da je negde ne tako daleko grunula atomska bonba.
atomska bonba. čudne li riječi. i upravo razmišljam kako ne postoji niti jedna odgovarajuča usklika čuđenja. šta li se prvo otme čovijeku kada se čovijek ili žena čudom čude? koji je to uzdah čuđenja? oooooo
čini mi se da pseto upija moje smoždene valovite mega disciplinarne talasne dužine. čini mi se da smo na ukaveu oboje.
i nezna se kaj je bilo prije, pseto ili ja, kakaš ili čuk.
i takodalje i tomu slično dragi putniče. sve baš sve je stravično čudno. danas je takav dan. danas smo na vi

on je u bijelom ja sam
prerano rođena
Link

čisti nadrealizam...

slovo o