Mic, mic...

Najviše volim kada je predamnom dan bez ikakvih obaveza...

Od jutra počnem uživati u njemu, cijeli sam dan u šlafroku i selim, od svog office-a (čitaj kreveta kraj čega ima svega, TV, komp, telefon, dokumenti, potrepštine, lijekovi, pravi brlog, zato i ne mogu zamisliti nekog muškog intrudera u tom mojem kokunu u tu moju ugodnu lijenost), do kuhinje, gdje si uzmem nešto za grickati i preselim se opet u 'office' i tamo 'radim' šta već treba, gledam teve, piskaram poruke ili sam na Iskrici...dakle sve je ovo ovdje iz horizontale...

A kuća mi je krasna, velika, uređena baš po mom, ali prazna, tu i tamo protrči moja Mrljica sa svojim crvenim mišićem i to je to...

...sve dok se ne pojavi ON, moj unučić i kuća odjednom oživi, dobije smisao...

...mali je u mom 'office-u', tišina je, Bucko spava, onda, Bucko jede za velikim dining table, papica leti na sve strane, mrvice lete po stolu i oko stola, kružići koje je jeo, ispod njegovog stolca koji je zakvačen za rub stola, a Mrljica ukrade tu i tamo po koji, stalno moraš mesti, pa presvlačenje pelena, pa kuhanje papice, jer kod bake se ne jedu staklenkice, pa nosanje, pa maženje, ljubakanje, jer tko zna kad ću ga opet vidjeti, a on velike specifične i ine težine, ispada iz ruku, pa nasloniš na bok, pa se prisjetiš kako je to nekada sve bilo puno lakše...
...a on sladak, pa se pitaš, jel to samo meni slatki il' je i drugima, onda pokušaš gledati tuđim očima, gledaš izbliza iz daljine, ne, ne, on je objektivno krasna beba, pa tražiš na youtubu, da, da, da, definitivno ima manje ljepše djece...

Onda dođe večer, Bucko okupan, svjež i mirisan u krevetiću priča, pa ga ljubim, tepam, suze mi idu, kako je to nepravedno da ne mogu svaki dan biti s njim...jer misliš, što ga više vidiš, lakše je, više se nauživaš, a ne...to je kao droga, što ga češće viđam, organizam traži još...
...i kad odu, ostaje neka praznina u srcu i praznina u kući...opet se vraćam svojem office-u, svojoj rutini, svojoj stand by position, povodeći se pravilom, tijelo koje se ne kreće, ne želi se kretati, tj. želi se sve manje kretati.

đusika...nemoj se žalostiti...:))
Da ti je svaki dan kod tebe, kao meni moja unučica, poželjela bi biti malo sama...

heheh...meni zvuči super! Taman svega umjereno! :)

Ma dobro je, moglo je i lošije...

pam..kad usporediš đusi i mene....u prosjeku je sve Ok...:)

Pami, nije baš umjereno, previše sam se ulijenila ili bi to mogli nazvati, umirila...iako, sada momentalno imam jednu izložnu na kojoj imam 9 mojih keramika, baš dobro izgleda...da, ima dana, kada živne, danas očigledno nije suđeno

vrba...znaš da bu i to prošlo....nisu djeca vječno mala...:))

nisu, da..zato treba uživati u svakom trenutku s njima..:)

...a jučer, dok sam vozila, u jednoj traci netko koči, preselim se u drugu, jer poludim, jest da ovdje svi voze smireno i pristojno, ali previše je previše, tako sam stisla gas, da je bilo ružno za čuti...tebe sam se sjetila Pam

valjda je stvar percepcije đusi....meni izgleda savršeno...možda zato kaj iz moje perspektive..ovaj tvoj mir..i minimalizam napora djeluje tako priželjkivano! Umori se čovjek od stalnih akcija. A opet...svaka stalnost...postane naporna:)

obitelj je jedno, a drage osobe? ima sigurno netko tko te jos veseli :)

Sajber - nema, to je najgore

hahahhah...đusi...ponese me još tu i tamo...al i ja sam se smirila......shvatila da nema smisla...samo sebe žderem! Vozim ko penzić:)

U stvari uopće nije najgore, jer da jeste, pobrinula bi se da ne bude...ali, dobro mi je ovako, za sada...a i ne da mi se ovo kajse nudi mojem uzrastu...bolje mi je biti sama...za sada

ja te kužim....i potpuno mi je jasan tvoj stav:)

Pam, ti i penzić, haha, nemoj me nasmijavati, nemreš u Zagrebu vozit ko penzić i da hoćeš, nigdje ne bi stigla, svi se guraju...jedino baš nije dobro pokazati srednji prst, jer morate stati na semaforu, oboje

hahhaha...dobro...tam gdje ima prostora...furam svoj đir...:))

ali to bi mozda trebalo promijeniti, ne trebas biti solo
ajde doci ces u HR o tu su ljudi jos uvijek manje otudjeni . :)

Sajb, tek sam došla iz HR, bila sam 4,5 mjeseca...
na zapadu ništa novo, sa sobom nosiš sebe, nisam ja druga tamo, a druga ovdje, nije mi Amerika kriva, sama sam si kriva (ako sam išta kriva)

e da....da ne ostane nezapaženo....i keramiku radiš? Mislila sam da si 'samo' umjetnica s platnom i bojama :)) Svaka čast:)

Pa, znam to , godine lete, djeca zive svoj zivot . :)

Ovo na slikici sam posložila na stol, da bih mogla izabrati što na izložbu

Većina je već viđena ovdje

predobro..:))) Imaš peć? ili nosiš nekam na pečenje?

Lijepe su , sve unikati koliko vidim, i ja sam nekad radila od koze cudesa :))

Naravno da su unikati, kad svaku sama radim barem 2 tjedna, haha, iz glave, prvo bisque pečenje, onda glazura pečenje

Nosim na pečenje, ne isplati mi se imati peć zbog par komada, to ionako radim iz hobby-ja i slave, a ne zbog zarade :)

nice:)))
jel si koristila -raku- tehniku?

koliko je za pročitati ti samo maltretiraš toga svoga unuka u želji da zadovoljiš svoju potrebu za nježnošću!
grubo sam to rekao, žao mi je, ali tako sam isčitao iz tvoga zapisa i komentiranja istog sa blogerima. Volim te svejedno!

pa baš sam htjela pitati isplati li ti se...ako imaš peć! Baš fora....ja imam jednu pepeljaru doma kaj sam sama radila...i pekla kod frendice. Zaboravila kak se zove postupak....ali glazura se naglo ohladi u vodi...pa popuca...i onda ponovo zapečeš novi glanc i izgleda baš fora:)

Stari, unučić je kod mene 24 sata, svaka 2 mjeseca, ne moram ti dalje govoriti i što ti tu vidiš kao maltretiranje, hranjenje, stavljanje u krevetac, maženje?
Ako ti to ne radiš, tvoj problem, ja imam potrebu.

Da, kad napravis neki unikat tesko se od njega odvojiti, ali cesto i drage osobe dobe nesto po zelji
prigodno :)

Donna, jesam koristila raku tehniku, ali je ne koristim redovno, jer iziskuje posebne pripreme i nemam tehničke mogućnosti

ahaha, palo mi na m pamet tak neke iskricare staviti u hladnu vodu nakon ..pecenja :DDDDD

Pam, to što si radila jeste raku tehnika...zna se dogoditi da u procesu puknu predmet

hahhaha sajber.....popucali bi:)

aha..to je raku! ..Da..nekad se raspadnu....ali oni koji uspiju su..posebni:)

Sajb, skoro pa mi se nije teško odvojiti, svaki novi projekt mi je izazov, stari su za mene prošli, ja sam prodavala, i prodajem, a istina je i poklanjam, naročito se rješavam ranih radova, jer nemam gdje to držati...ali kad se prisjetim, stvarno sam dosta toga prodala, ali ih imam na slikama

Slike sam maknula, jer nisu u skladu s tematikom, stavila sam ih samo na kratko, jer smo se dotakli teme i ostali na njoj (prešao bi na drugaricu Milicu i na njoj bi se zadržao, uvijek me nešto asocira na nešto)

znači da sam ispravno pročitao tvoj blog
drago mi je radi toga,
veliki pozdrav ti šaljem!

Stari, apsolutno nisi ispravno pročitao blog, 100 % krivo...

stari, nismo znali da imas majcinske instinkte :)

cibetka
to mi je u krvi ;))

onda moras na transfuziju :)))