Ručkić krčkić

Što se mene tiče, ovakva zima može ostati do proljeća. Ostavila sve otvoreno i otišla po špeceraj, cca 2 sata dok ja po okolnim dućanima skupim sve što hoću po optimalnim cijenama, i opet nešto zaboravim (granny smith jabuke!), a u stanu još uvijek ugodno. Milina!

Opet me spopalo da bih pravu jelku, ali hebga, ima lijepa, može i cijenom, a nema podnožja - kak da je onda namontiram? Veli ovaj meni, u stalak za suncobran. E hebga, nemam ni stalak, ni suncobran. Dakle, nemam ni pravu jelku. Koju sam i tak najviše htjela zato da se mačka ima po čemu verati. Okitila bih je narančama, mandarinama, limunima, bombonima, isključivo jestivim ukrasima. Možda i pokojom mrkvom. No dobro, nisam još sasvim odustala, nakon Božića će vjerojatno pojeftiniti, a ja tak i tak više slavim Novu nego Božić - em što je nova, em što mi je rođendan.

Sad bi trebalo skuhati sekeli, ali još mi se ne mrda, iako sam gladna. Ispijam čašu plavca, od koje ću se ziher napiti, ali kaj onda, lijepo se uvalim u krevet i baš me briga! Sutra bakalar, preksutra janje i lički krumpir, kolača nema, osim ako me ne spopadne nadahnuće, jer sastojke imam, treba samo volje. Ili ću odmrznuti kesten pire.

I u duhu blagdana, svodim ja svoje bilance, financijski katastrofa, ali po ovome, ovoj opuštenosti i slobodi - nikad bolje! I sad opet nisam sigurna želim li se udati... Zato da mu pričam ovo, umjesto što zapisujem ovdje? Hmmmmmmmmmmm... Ne bi to bilo loše. Iako me, nekoć mladu i udatu, strašno žifciralo što su se naši nekoć umni razgovori sveli na upravo ovakve. Ma, suvremeni brak nije za suvremene mlade, napumpane iščekivanjima vječno ugodnih uzbuđenja i iznenađenja, nego za mene, na primjer, predoziranu svim mogućim uzbuđenjima i iznenađenjima, ja bih ugodna i sigurna očekivanja, a ne neka tam iščekivanja... Drugačije je bilo dok ljudi nisu ni znali što ih čeka, pa bi bogu hvalili što nisu batine.

Pogle sad ovo, gotova sam! Rekla svoje. OK, mogla sam još ponešto o tome da sam si na mobitel spustila krasni wallpaper, interaktivni, kak ga pipkaš, tak on svašta radi, a sve nešto lijepo, i baš me veseli, i da me neka glupača optužila da sam joj dijete odalamila po glavi kolicima za plac, što je fizički bilo neizvedivo, ali u njenoj glupavoj glavurdi sasvim moguće, jer dijete uopće nije gledala, nego je blenula u nekakvu robu na policama, ne trzajući na moju uljudnu zamolbu da mi napravi malo mjesta da prođem, pa sam podigla kolica i kotačem zakvačila ručku njenih, s djetetom u njima, neozlijeđenim i tihim; rekla sam joj da će dijete vjerojatno biti ista mater, nek ne brine. Štoćereć, glupo. Ali, ona je preglupa da bi to shvatila.

I da, čitajući danas meiju i hornyja zajedno, on čak ispada koliko-toliko pametan. Nemreš bilivit!

A sad idem kuhati.

ju, kaj ti je život u gradu!
baš si nekaj mislim da bi ga skoro mogla opet podneti. pa onda opet nisam sasvim sigurna, kad pročitam kak su nervozni ti mladi ljudi.
da meni neko veli da sam joj dete maznula sa kolicima za plac a ja to nisam? neznam kaj bi napravila! bez normabela ili tak nekaj sličnoga nebi prošlo.
mislim mlada gospođa majka.
no da ti sad velim kaj sam ja delala.
ja sam danas presvukla posteljinu mojim picekima.
dan je bila baš kak naručen za velko pospremanje. makar moža i malo pretopal.
4 tački slame i onoga kaj na slami i u slami su ostavili, pa ni to baš sam tak. a obukla sam se kak medved, tak da sam odmah imala i štimung ala sauna. zbog brige za čednost sela, nikada se ne pojavljujem razgoličena.
kaj ni dost da me u ljeto, vani žeže 104 farenhajta, pitaju: što se ne bojih da ćeš nazebsti? - i to sam zato kaj imam kratke rukave.
sada moji piceki imaju frišku posteljinu, ja manje vode u organizmu, al bum sve to ovih dana nadoknadila.
sam bum pila i jela.
danas nisam baš nekaj jela, sutra je tak i tak post (piše u mom kalendaru) pa se ne moram baš za niš više brinuti.

vega, za moj ovak opširan komentar si ti kriva! dobila sam nadahnuće. a i vježbam, jer bum izdala knjigu. radni naslov je tu: ONI
:-))

Bok, moluska! E, viš, ja sam svojim picekima (papigama) uredila dvorac još prekjučer, a sutra bih opet mogla, da dočekaju Božić u čistome. Samo kaj to njima nije fora, oni vole svoje štapiće, pa ih onda, kad pozobaju zrnje s njih, fino pile, a plastičnu kukicu otfuraju u svoj "apartman" (zakeljila sam im plastičnu posudu na bočna vrata i to O-BO-ŽA-VA-JU, tu spavaju, tu se ševe i tu nose sve svoje dragocjenosti, uključujući i jaja, na kojima ne leže), a blogme sam im i mini-jelku zmontirala izvana, da je ne kljucaju, morti ih struja strefi iz baterije, jer je ima da bi mijenjala boje.

A kaj se sela tiče, jer i grad je selo, svaka ulica posebno, kajaznam, ja danas od susjede dobila torticu na dar. Valjda zato jer sam bila oblečena ko medvjedica ;-))