Životinjsko carstvo

(Uslikao Roman Gudimenko)

Nad ovim svijetom današnjim , kud ide ?

Ili nad situacijom u zemlji Hrvatskoj ?

Ili nad stanju na blogu ?

:-)

da, i ja si mislim! kam sve to ide? ne znam kaj bi danas. . . . . .

kafe, kao da smo se dogovorile hahaha

nema tu pameti

Ja sam stalno zamišljena nad svim tim situacijama, a onda uvijek skužim da mi je najpametnije skuhat fenomenalan ručak i speći fenomenalan kolač i dati sve od sebe na poslu, jer, tko zna hoće li sutra možda sve poplaviti ?

Bolje danas to sredit.

Dan po dan...

Je... Tak je kak je...

Nigdar ni tak bilo
da ni nekak bilo,
pak ni vezda nebu
da nam nekak nebu.

Kajti: kak bi bilo da nebi nekak bilo,
nebi bilo nikak, ni tak kak je bilo.

Ar je navek bilo da je nekak bilo,
kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.

Tak i vezda bude da nekak vre bude
kak biti bude bilo da bi biti bilo.

Ar nigdar ni bilo da ni nišče bilo,
pak nigdar ni nebu da niščega nebu.

Kak je tak je, tak je navek bilo,
kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu!

zašto bi se morao zamisliti?
Što sam nešto krivo shvatio, napravio?
Valjda se dobro poznajem ili moram svaki čas preispitivati sebe ili druge.
Ili da se zamislim nad događajima na koje ne mogu utjecati?
Mislim da je to mlaćenje prazne slame.

Budvare, ako je netko svojim komentarom upravo umlatio nešto prazno, onda si to ti.

Ja sam se maloprije zamislila nad radovima nekih svojih studenata: nad potpunim nedostatkom želje za učenjem, nad upornim pokušavanjem da se proda ništa za nešto, kao da to meni treba, kao da ja odavno nisam ispolagala svoje ispite, kao da ja tražim nešto što oni trebaju otkinuti od sebe, a ne steći za sebe. Popizdila sam!

Onda sam došla ovamo i zamislila se nad temama koje očito pobuđuju pozornost blogera: za moj pojam, same bezvezarije. Ili nisu? Nego periferne nevažnosti o kojima se da trtljati bez opasnosti otkrivanja vlastite osobnosti. Kao da ovdje skidamo sebe, a navlačimo neko zaštitno odijelo bezlične topičnosti.

Sinoć sam zirnula na blog prije spavanja i vidjela da je jednoj blogerici umrla majka. Nakon tog zapisa muk. Niš do jutra. A onda koresova bezvezarija. Viš, meni uopće nije palo napamet da bi žena mogla lagati. A mogla bi. Iako mislim da nije. I potpuno shvaćam potrebu da se ta rečenica negdje napiše. Kad je umrla moja majka, ja sam doslovce istu rečenicu napisala u svoj status na Facebooku. Da to vidim: da prihvatim.

I sad mi se dalje ne da zapisivati o čemu se sve mogu zamisliti... I o čemu razmišljam. I o svrsi tih razmišljanja.

Ali sjedim uz otvoren prozor.

Jesam se Vega, blogme se jesam jako jako sinoć, mislila sam na Izabell........i onda (sada) otvorim blog i eto primjetim Koresa....nisam mogla vjerovati.... i vidim tvoj blog- Hvala Tebi,NAMJERNO VELIKIM SLOVIMA JER VELIKA SI I TI U OVOM TRENUTKU U MOJIM OČIMA. Nisam jedina koja tako misli , sigurna sam, samo što drugi šute a ja kažem.
Ponekad ostanem bez daha, doslovno,ne mogu vjerovat,pa odem ,lakše mi je.

Sexy mačak!