Ručkić krčkić

Tko me tjerao da kuham vinski gulaš? Nitko. Bilo mi žao krumpira koji je već pomalo proklijao, pa rekoh, ajde... Ali zapravo vam ja volim ta svoja beskrajna nakuhavanja: volim otići u dućan i kupiti ovo za danas, ono za sutra, ovo za nek se nađe, ono jer je na akciji, ili pak zato da probam.

Tijekom većeg dijela života prezirala sam žene koje su se furale na kuhanje... U stvari, ne, te nisam, o njima nisam razmišljala, nego žene koje su stalno pričale o kuhanju. Ja sam se furala na seks ili ljubav, ovisno koje je bilo aktualnije, a kad je bila ljubav, naravno da je uključivala i seks, i voljela sam o tome pričati. Puno. I voljela, i pričati. A viš, ipak, kao da sam slutila, jako sam dobro upamtila usputnu primjedbu svoje vremešne kolegice (Je li ona tada bila mojih sadašnjih godina; a ja negdje oko 35?), koja je rekla "Pojma nemate kako vam lakne kad vas sve to prođe, ti muški, taj seks, to moranje...!".

Je. S 35 fakat misliš da ti se netko mora sviđati i da nekoga moraš željeti, inače nisi normalna. A ako ti se baš nitko ne sviđa i nikoga ne želiš, onda moraš uprijeti iz petnih žila da nađeš nekoga tko bi ti se mogao svidjeti i koga bi mogla poželjeti, jer ako to ne učiniš, eeeee, tek onda nisi normalna! I moraš imati svoje razdoblje sreće, što duže - to bolje, i moraš povesti računa o tome što ljudi o tebi misle, i moraš imati svoje mišljenje, o drugim ljudima i o svemu i svačemu, i svašta moraš, zapraf, praktički sve moraš...

I moraš. Jer onda još uvijek gradiš život. Kajaznam, možda ako si se dobro udala, u smislu sretno, u smislu imali ste i nešto sreće pa ste priskrbili osnovnu materijalnu infrastrukturu, ili si fakat imala ludu sreću i udala se za nekoga tko je vješt, okretan, pouzdan i dobar priskrbljivač, možda onda moraš manje: ili je izgrađeno, ili neka on gradi, a ti uređuješ. Kajaznam. Ja sam morala graditi.

No, kako god bilo, hormonski ili zbog sretnih okolnosti, dođe ti neki "klik!" i skužiš da zapravo skoro niš ne moraš: da je tvoj život tvoj, tvoj vlastiti, samo tvoj, da su ti pomogli da se rodiš, ali da ćeš umrijeti sama, bez obzira koliko njih naricalo i držalo te za ruku, i da je sve ovo između doista uglavnom za tebe, a nekim malenim djelićem za ljudsku vrstu, koja neće ni primijetiti ni tvoj život, ni njegovo ukinuće.

I da je puno ljepše živjeti po principu MOGU. Ili želim.

ručkić pojedić, nema važnić kaj slika nema vezić bar je simpić

daj svoj recept za vinski gulaš
da vidim jeli kao moj!

Eh, krelec, dok ti njupić, ja skokić u dućanćić po žuti muškatić, nek se nađe uz ručkić, koji je gotović, ali sad malo odstojić. (Pas načisto popizdio od muke, em se dugo kuha, em što sad ne dajem?!)

Stari, ja ti to svaki put kak mi dođe. Danas ovak: Junetinu narezala na kocke i pacala u senfu oko pola sata. Narezala dimljene slanine, popržila, dodala junetinu, krčkala, onda dodala luk i ćešnjak, krčakala još, malo podlila da ne zagori. Niš nisam solila, jer su senf i slanina slani. U međuvremenu ogulila krompir, izrezala ga na kockice, dodala mesu i jako, jako malo posolila, posula crvenom slatkom paprikom, dodala jednu malecku ljutu papričicu, nekoliko šarenih zrna papra i lovorov list. I puno vina, dobre graševine. I onda krčkala, negdje od 1h popodne do sada, podlijevajući dalje vrelom vodom.

mora biti dobro
bolje od mojeg
jebga!

Drugi put probaj ovako pa mi reci jel bolje od tvojeg. Ako nije, davaj svoj recept! :-))

Stari, tvoje nemre bit bolje! Upravo isprobah svoje, i mogu ti reći: SAVRŠENO JE.

Vidim gore neki popizdičić, ufff, a onda i popizdičicu, baš su onak, šarf k'o ona papričica u mojem gulaščiću, ali blogme nisu fine.

Mai u odsustvu kurčića stavilia biciklić među noge, a onda spušila i kurčić i biciklić... E jebga!

A ja se pitam jel da sad nabacim horizontalčić ili da se bacim na srneći hrbatić? Hm... Imam puno voća. Ali sam kreativno zakuhala. Kaj sad, kaj sad, kaj sad?

Odluka je pala: za desert čokoladni keks + banana. Za srneći hrbatić treba nabaviti dobru čokoladu za kuhanje, a te sad nemam, niti mi rade Deliciije. Dakle, niš od hrbatarenja. Do daljnjega.

S kuhanjem je kao i s ljudima: dobri sastojci uvijek daju dobro, treba samo pripaziti da ne zagori; loši sastojci, kao i loši ljudi, daju loše, iako oni misle da je dobro. Ali, tko je probao i jedno i drugo, i loše i dobre sastojke/ljude, zna kaj je ZBILJA dobro; i kaj nije.

A ako misliš da dobro moš dobiti za jeftino, e hebga, to ti je kao vjera u boga ili lutriju: nije sasvim isključeno. Ali je praktički nemoguće ili vrlo, vrlo, vrlo rijetko.

Istinablog, ovaj muškat koji sad pijuckam nije skup: 40kn, a puno bolji nego onaj za stotku. Bar meni. Valjda za vina imam loš ukus, kajaznam, ili sam izvukla zgoditak.

Ma, koga briga! Pas već hrče. Sad ću i ja. Adio! I spremite ovaj recept, možda ga zaboravim.

lijepi ptić
fini gulašić

http://youtu.be/tsA8C8uQC5s