postumno

nemoj stavljati odkoštene masline u oči. si. (Knjiga osma, 3. pjevanje)


Link

ček da se probudim.
mogu ja to. piva ujutro? ideš.

e, di je dudili?

imam punih 10 minuta, a onda malo stampeda.
popila kavu u podrumu. počeo prokišnjavat.

sve ok, jedino i kad se pošteno naspavam, ne mogu funkcionirat ujutro nikako.
nije moje vrijeme i gotovo.

onda pol sata u polusnu razmišljam kako je nefer da nam tako kradu bar trećinu života, zajarmljenima u radno-socijalni jaram, umjesto da nam daju kreativnu slobodu da živimo kako hoćemo i u koje vrijeme hoćemo, i još nam i daju bar neke subvencije za kruh i mlijeko na konto toga što uspješno egzistiramo nošeni vlastitom voljom i koliko toliko racionalnim odlukama.
za iracionalne mogu lupit penale, ukoliko, štajaznam, pokažemo da stalnu upadamo u istu rupu.
ili se doguramo do depresije.
ili budemo nesretni.

pa da. to je to. trebali bi bit plaćeni po zadovoljstvu koje osjećamo zato što jesmo.
khm.

ok, danas ne bih ne znam što zaradila. kiša je i fakat mi se spava i gunđam onako, deklarativno.
minimalac neki. nije nula, ali minimalac.
bar dok se ne razbudim.

i onda tako budeš do kraja dana. ako si zasereš dan uvaljivanjem u probleme, skinu ti od egzistencijalne plaće.
ako ti dan bude super - super, ti si najbogatiji na svijetu.

ok, ne bi tako išlo, ha?

jbg.

odoh dalje u mašinu.
stisni snooze.

đe nađe taj gumbić :)

Više je dana nego kobasica. Zato treba imat špicrebra. :)
hm, ne znam di dud, ček...
Duuuuuud! Možda spava još? :)