Ručkić krčkić

Eh, stvarno smo se zaželjeli bloga! Pogleč ti sad ovog obilja, nema čega nema, ha? Nadam se da će Iskričin Weblog opstati sve do kasnih godina moje pemzije, jerbo, znam, ne bum mrdala od monitora, otvorit ću si 50 profila, u svakome druga dob i drugačije želje i pozdravi (bit će i muških!) pa ožeži po blogu! Nema veze budem li morala otrgnuti od zuba da platim Premium bar za dva-tri, tak da mogu pevetašiti i prašiti cijeli bložji dan.

No, ovo je onak, usput. Zapraf nam pvt ni ne treba, tračbabe sve prenesu na blog, najgore kaj ti se može desiti jest da malo kasnije saznaš. Kao ja danas. Fakat nisam bila ovdje u gluho doba noći, fakat nisam znala da se netko kani ubiti kamionom, a još manje tko, zašto, zbog koga i uz čiju pomoć. Sve dok one s rifljačama nisu izvukle prljavi veš i počele jedna drugoj "psssss, pssss, znaš, nemoj, jooooooooj, jadan, pazi, grozno, ajmeeee...".

Naravno, nije dugo trebalo da pronađem parkirani kamion i skinute gaće te zbrojim aktere i sve to ubacim u vešmašinu zvanu Google Cache - sve izašlo van, čisto i jasno kao današnji dan.

I tak, danas čestitam samoj sebi što nisam u The Grupi, ni u The Felliniju, što ne hodam digitalnim svijetom s imenom i prezimenom na prsima (iako to ne znači da ga ne znaju i oni koji ne bi trebali, ili oni kojima to ne znači ništa)... I koliko god mi je smiješno psikanje nad rifljačama, toliko mi je i otužno što se stvarno pokazalo da treba biti cinik; jer, ljepše je biti idealist. Budalasti idealist. Kao što smo uglavnom i bili sve dok nismo naučili:

- Da je virtualna prijateljstva teško presaditi u bujniji svijet, s jačim suncem - krhke su to biljke, lako uvenu, ili se pak razgoropade u frendožderke, osobito kad nanjuše jajca u blizini;
- Da lijepe riječi lijepo izgledaju na monitoru, ali postaju neuvjerljive kad se izgovore i da im zaista vrlo rijetko treba povjerovati;
- Da o čistoći najviše pričaju oni s najprljavijim pobudama;
- Da je većina nas digitalnih svedena na karikaturu, ali da većina te većine I INAČE jest karikaturalna;
- Da ništa pod kapom nebeskom nikad nije sasvim jednostavno i da valjda tak i treba biti.

Sad čekam pranje veša na potoku iz čagerske skupine. I trzam se na svaki psssst, u napetom iščekivanju!

psssst !

nadam se da nisi predugo čekala :-))

Šššššš! Nemoj da nas čuju. (Nisam.)

dobro, pišem tiho . . . .

Pst-pst - pe-ve-te! Sam pazi da te ne čuju dok čitaš!

.

,

ne moraš bit u skupini da bi išla na čagu..naime, to nije uvjet

Ah kaj nas je snaslo. Kaj po blogu babe roge hodaju.
a smije li se disat

Pssst, Ane, ne huli! Grupa će te razapeti! Jer, Fellini je kao i ona crvotočina iz vešmašine - sve usiše. Opredijelila se ti tako ili drugačije.

Je, je, strašno je to mjesto, izabell, pazi da se ne zgubiš, a ako se zgubiš, nipošto - ali nipošto! - nemoj glasno dozivati upomoć! Jer, samo baba-roga će te naći. Aha!

gle, vega..ak je neko paranoičan, onda sam to ja..
fakat, nemaj straha

a kaj se razapinjanja tiče, ne kužim zakaj ?

ja danas idem na čagicu

treba se malo razgibat, cirkulacije radi

već da tjedna samo sedim za kompom ili spavam

*dva tjedna

Ha ha, kakva crna grupa da nas svemirci nisu okupirali.
Ne buju se. s nama puno pomogli.
Inace ja se samo Boga bojim.

Kaj bude čagica danas?Ne buju karmine?

Netko je rekao za Krležu da je pisao spermom, vjerojatno aludirajući na potentnu kreativnost njegova bogatog izričaja..
Za Vegu bi se moglo reć isto, da je muško...Bla bla (ljigica gnjidica guguće od slasti)