Ručkić krčkić

I tak, danas sam malo pričala s frendovima o Iskrici, o tim ženama koje lude jer se nikad nisu udale, ili jer se ne mogu ponovno udati, ili zato jer ne mogu same sebe smisliti u zrcalu pa se i ne gledaju, nego laprdaju kao da je sve isto kao i prije dva-tri desetljeća, o toj muškadiji koja je kronično, desetak godina, u nekim vezama koje samo što ne puknu, ili su grozne ali ih neki "ALI" sputava također desetljećima, o onima kojima desetak i više godina nije dovoljno da prebole traumu posljednjeg raskida, o onima koji nikad nisu ni raskidali, jer nisu imali što, o cijeloj toj našoj menažeriji prepunoj samoprijezira, toliko očajnoj da ovdje traži čuda, alfe koje su nas čekale više od pola života i onda - WOW - dočekale, izliječenja travkama s prosječne livade, razmjene energije koje će nam pokrenuti naše vlastite ugasle naboje, prosvijetljenje, oživotvorenje, ostvarenje...

I zaključim, zapraf mi nećemo ništa od toga. Jer, da hoćemo, onda bismo to i postigli. Bar bismo pokušali, a kad nešto pokušavaš, uvijek se usput sluči i nešto drugo, i onda te to zaokupi, i - pazi čuda! - nerijetko i usreći. Ovdje su žene (ne pišem sad o novakinjama, te možda imaju neke stvarne nade) koje su digle ruke od sebe i koje traže fantaziju, malo muške udvoritosti da im potvrdi fikciju koja živi s druge strane zrcala, onu neku našu drugačiju "ja" koju još uvijek naziremo kroz lik koji nemremo pojmiti kao vlastiti, koje traže potvrdu da su muški gamad, svi odreda, i da su zapravo u pravu što su se izdigle iznad tog kala i sad ih samo zavitlavaju, a ne treba zanemariti ni gušt odjeba, koji se ovdje svakodnevno pruža, jer kad bi za to inače imala prilike...? Ovdje su muškarci koji love u mutnom, jer mogu, jer smo mi takve, jer želimo njihove izmišljotine, i oni to znaju, tako dobro znaju da ih godinama ne mijenjaju, nego recikliraju unatoč riziku da će se susresti neke njegove dvije-tri bivše i razmijeniti dojmove, i znate kaj bude kad se to desi? - Niš. Aktualna jednostavno ne želi povjerovati. Jednostavno - ne čuje. Ne. Nije tako. Nije to taj. S NJOM je drugačije.

A svatko od nas bi mogao drugačije. Stvarnije. Uz kompromise koji nam se sad ne sviđaju; uz uviđanje pravog stanja stvari. Evo, ja sam uvjerena da bi mai zaista imala na svakom prstu po dva udvarača kad im se ne bacala pod noge, uvjerena sam da bi kokoš našla kompića za loženje vatrice kad mu ne bi prvo objasnila kako se to radi, koliko puta je ona to radila, kakvu energiju treba i kamo bi ta energija trebala otići i pride ga obvezala za depilaciju međunožja sjekirom, ma, i ja ću se kad-tad opet zaljubiti, samo da malo izguštam biti sama i skužim koliko mi to zapravo (i) loše ide, i ne, naše godine, naš izgled, naše povijesti, niš od toga nije prepreka, nego manjak volje, manjak kuraže, manjak samopoštovanja, a najvažnije - manjak spremnosti da prihvatimo nekoga tko je sasvim sličan nama: faličan. I s golemim paketom na leđima.

slozila bih se, ako pozoves nekog ovdje da se susretne u zivo! samo jedan susret, nitko ne zeli......to je sve kao ljudi koji obozavaju svoj zivot potrositi na citanje politike i novina, i gustaju u silnim zucljivim raspravama o raznim stavovima, a u biti ne zele nista promijeniti, ne zele otici na neki skup javno reci sto misle, izboriti se za bilo koju stvar , organizirati ili sudjelovati u potpisivanju peticije, kad je trenutak, ne moramo micati planine, ali niti ono malo se NE ZELI

cini mi se da muski profili na iskrici su izmisljeni od strane vlasnika iskrice, samo da privuce ovo nesto premium clanove pobere lovu i to je to...nekad su na iskri se javljali stvarni ljudi...ILI sam ja OSTARILA pa nitko vise se ne zeli javiti.....hm mozda i to,ali sumnjam, prije se nije toliko pisalo po blogovima, ali je bilo sastanaka

ipak mi se cini , ako pogledate sve "ljepse " slike od muskih clanova niti jedan nije stvaran, svi su namjesteni , samo da bi se stvorio dojam da se ovdje nesto krece, da neki stvarni ljudi postoje, a zapravo mi se cini da od stvarnih muskaraca ako ima 100 clanova ukupno aktivnih koji se ovdje pojavljuju puno sam rekla......i sve je privid, a vlasnici pobiru novce na tome. :) to vam je moje misljenje o iskrici kao portalu za upoznavanje ljudi. To je vise kao jedan portal forumskog tipa gdje ljudi razmjenjuju misljenja

baš sam neki dan sa starom nekaj slično pričal.

ona još i prihvati da je falična, i da je taj neki njen faličan

i da sam ja faličan, jer kakav bi drukče mogel bit

al onda popizdi kad se te falinge jasno i glasno vele, vide

Sorkač! Ručak je tako mirisao iz pećnice da sam mu morala posvetiti svoju potpunu pažnju. Sad bum vam spročitala.

Eh, viš falinki u tipkanju kad nisam usredotočena... A bez toga niš, ni komentara kak treba, a kamoli nekakvog ljubovanja!

Beyo, na Iskrici zasigurno ima 2/3 manje članova nego što piše, zato jer većina ima nekoliko živih i desetke pokojnih profila. Onih nešto zaista živih i aktivnih uglavnom možemo svrstati pod gornji opis "lovaca u mutnom", a ne bih rekla da netko time manipulira, nego jednostavno postoji više konkurencije, drugih, možda nešto sponatnijih načina za internetsko upoznavanje.

Spiljaneru, stara ti je onda fajn žemska koja zasluži ipak malo taktičnosti, ne? ;-))

Moram priznati da se sad, nakon približno 7 godina iskričarenja, vraćam svojem prvotnom dojmu o internetskom upoznavanju (a prvi dojam me rijetko prevari!): to je ćorav posao! Kad pogledam ove mlade, to njihovo javno življenje na Facebooku, to prilagođavanje doživljaja updejtanju statusa, eeee, to mi je fakat još i gore!

Mi na Iskrici polazimo od pretpostavke da nas ljudi ne poznaju i da se trebamo predstaviti onako kako želimo biti doživljeni; ovi na FB-u polaze od pretostavke da ih "publika" (iliti "prijatelji") poznaju i da se trebaju pokazati u njima što zanimljivijem izdanju. A niti jedno od toga nije istina, i nije dobra pretpostavka ikakvog realnog odnosa. Jer, u takvim nas odnosima ljudi upoznaju i prihvate u globalu; a ako i kad ih razočaramo, nemaju opciju iksića i brisanja, nego moraju dobro promozgati hoće li nas i odjebati u globalu, jer to tak ne ide - preveč smo umreženi. Realnim, stvarnim, opipljivim odnosima, interesima, projektima, planovima, zajedničkim prijateljstvima i neizbježnostima.

jbga..ne dobi svako ono kaj zaslužuje..:))

Ma, uglavnom dobi. Možda nije bila tak dobra mama kak je dobra žemska :-))

je..malo je teže u reali stisnuti iksić, ali i to se može, kad se hoće ili mora.

a kaj ja znam, možda je i jedno i drugo
uvijek smo imali više frendovski, nego klasični roditeljsko posesivni odnos.
nisam od onih sinova koji bi mamu smatral neženom
i volil bi da bude sretna
a ona sama zna kaj ju usrećuje
ne pada mi napamet određivat joj kak i s kim živi

Gle, u reali zapravo ne želiš stisnuti iksić, kaj ne? Ovdje, rekla bih, upravo to i tražiš - taj sladostrasni trenutak odjeba. I kretanja u novu fantaziju.

ono, ak je njoj dobro i meni je

dok se u mene ne peha..:D

kako kad
nekad mi baš sjedne
i onda obavezno ja dobim odjeb :)

Mislim da većina nas zna što su nam mane (i nije u njima zez, nego u našoj nedomišljatosti da se s njima nosimo, ili da ih promijenimo), ali nije ugodno čuti kad ih netko drugi nabraja. Ispravan postupak je sljedeći: mama nabraja, a ti veliš, ma da, ali nije ti to tak strašno, pogle susjedu tu-i-tu, kakva je tek ona, a svejedno... Žišku? :-))

kretanje u novu fantaziju tek kad isfantaziram ili odradim trenutnu..:))

ma nemrem uspoređivat staru sa susedama..hhahaa..nema šanse..jbte

Ja sam ovdje najbolje (i najtrajnije) odnose ostvarila bez ikakvih uvertira i kombinacija: netko bi jednostavno uletio u dobrom trenutku, rekli bismo "ajmo na kavu", otišli bismo na tu kavu u roku odma i sve 5, niš se nije nagomilalo, nikakve fantazije i utvare, nikakva urnebesna očekivanja, a potencijal se lijepo, laganini, razvijao onako kako je mogao i trebao. I ZATO Iskrica ipak nije loša: ovdje još uvijek upoznajemo nove ljude. Drugdje - rijetko. Sve već znamo.

ja sam u reali stisnula sad jedno 4-5 iksica :) na sve one ljude koji su se ponasali onako kako se i godinama prema meni ponasaju, s premalo postovanja, kad sam imala ove trenutke ocaja u kojima sam razmisljala o smrti ...nisu me dozivjeli ozbiljno i to mi je bilo dovoljno da tu stvaim X......i tesko mi je zbog toga jer se osjecam da sam u provaliji iz koje nema povratka.....ali ja sam u te provalije utrpala godine svoje energije i truda...taj jedan tjedan kad mi je trebalo njihove ljudskosti nisam dobila....ocito oni imaju druge prioritete u zivotu i to je to

dobro 3 od njih su ljudi koji ne zive u HR :) samo 2 iz HR....i sad sam SAAAMA a bila sam to i prije! ovo je samo bio privid

al ok
bum drugi put taktičan

Zakaj? Kaj fali susedama?

ništ njima ne fali.

svejedno, nemrem

beyo, gle, ni ja te baš ne doživljavam ozbiljno. Da si ozbiljna, pronašla bi ti broj telefona za psihološku pomoć ili otišla do Rebra u Centar za krizna stanja. Ja jesam kad mi je bilo fakat gadno; a kad ti je fakat gadno, obični smrtnici, tako ugrađeni u tvoj običniji, svakodnevni život zapravo i ne mogu i ne znaju pomoći.

S druge strane, je, i ja sam brza na iksanju u reali, ali iz drugog razloga: moja je filozofija, u mojem životu mogu biti samo oni koji mu ne štete, ne oduzimaju vrijeme, energiju, volju, novce. Ne moraju nužno pridonositi, ne moraju "biti tu" za moje krize, samo ne smiju škoditi. I, mogu ti reći, nakon tog iksanja, život je puno lakši. Kao i samoća.

Deca draga, idem vam ja malo prošetati prije kiše. Ajd, fantazirajmo, družimo se, razveselimo se, ispucajmo se... Neće sve dobro biti, ali nešto ipak hoće, kaj ne? :-))

uživaj!

Znaš kaj vega? Duuugo godina su mi ženske koje su se onak...provokativno..ili čak direktno ili možda i neumjesno...ma..bilo kako 'nudile' muškarcima...bile žaljenja vrijedne. Još tada sam si mislila: ajme...nadam se da nikad nebum sebe dovela u tu situaciju. No...kasnije sam skužila da te ženske..baš nikaj drugačije ne prođu u životu...naspram onih koje se ne 'nude'. Zapravo je sve isto....osim 'ciljane skupine'. Možda čak i gore prođu one koje se na neki način 'lovi'. Često ispadnu trofejne.

idem po pomoc iduci tjedan :) to me sad drzi...pa sam zato "normalna" :)

PAM...da u pravu si, na kraju sve to dodje na isto, ono sto sam ja zakljucila iz svega, ma treba biti sebican i sve je uspjeh dok god covjek ima osjecaj smisla u zivotu!....i sto god ti pomaze da imas taj osjecaj je ok.najgore je kad se dovedes u bezizlazne situacije.....te zene jako vole sebe, i to je OK....s jedne strane a s druge strane nece niti njima biti lako...no nisam nikad vijdela da takva jedna zenska koja se tak moze nabacivati je pocinila samoubojstvo :) to su borci

http://b.zoobe.com/videos/T2s0H0F_VxbqOVCdCYiN9vkFUgk

ne postoji muskarac koji je na tom nivou da nece htjet zensku koja se nudi :)) to smo mi sve kriiivo procijenile:) ja se nisam nikad nudila jer sam introvert po prirodi, i prepuna sramzeljivosti.....i sad vidim kako je to LOSE jako LOSE, po mene!

Treba razlikovati inicijativu od nuđenja. Ako nekom muškarcu malo pomognem da me primijeti ili da mi se približi, nisam stavila picu na tanjur. Ja pišem o ovima koje pune tanjure, jer se ufaju da ljubav ide kroz želudac, a jebga, muško se najed(b)e i ode dalje.

S druge strane, ima gušta kad netko tvoje klopa s apetitom, bez obzira jel bu tražil repete ;-))

No, na stranu tanjuri, pice ili bilo kakve druge ponude, poanta je u tome da, koliko vidim, većina ovdje uporno ponavlja postupke koji im nisu donijeli ono što navodno traže; štoćereć, oni to zapraf ne traže, nego traže upravo ono što i dobiju. I kaj onda? Glavno da su ljudi zadovoljni.

da treba NOVO isprobavati kad STARO ne daje rezultate

Da,baš tak!
Sve je upitno,sve je užasno i teško.
Pravite od jedne kave problem....pa bar ćete imati nekoga na pola sata da vas sasluša :)

potpisujem