Ručkić krčkić

Uslikao Alpay Erdem

A vidim da su me dolje istrashali u cca 60 komentara; ajd, nisu svi o meni, malo su se i međusobno počupale. Zaista sam ugodno iznenađena što se toliko ljudi potrudilo iscrtati moj psiho-profil, istinablog, po špranci svoje trash literature, ali neka - trude se koliko mogu. Treba to cijeniti.

Zapeo mi je za oko jedan komentar, pitanje bih li ja svojoj prijateljici boži priznala kako sam sinoć provela večer. Bih! Evo, i svima ovdje ću prepričati ne samo kako sam provela večer, nego cijeli dan:

Ujutro sam stavila sličku na blog i krmeljala uz kavu kad je zazvonio telefon i pozvalo me na kavu u kafiću, i to za samo sat vremena. Ubacila sam u veću brzinu, očistila što je šaponja uneredio, oprala sebe, spakirala se i na kavu. Poslije kave sam kupila friški kruh, vino za kuhanje, vino za popiti i dvije vrste džema.

Zatim sam pristavila ručak (komad odojka) i malo pospremala, zirkajući na blog usput. E, da, i psa sam izvela van! Kad mi je pospremanje dosadilo, napisala sam tekst za blog. (Odojak je mirisao, ali nije bio spreman, pa sam još malo prečitavala blogeke.) Onda sam poručala i prošetala s cuckom, kraće nego što sam htjela, jer on nije mogao. Uzrujala sam se zbog toga, jer se lakše uzrujati nego rastužiti: vidi mu se kraj. Ah!

S obzirom da je pas uneredio hodnik koji sam ujutro oprala, ponovno sam ga oprala. Nakon toga sam, mislim, ne sjećam se, opet malo hopsala po blogu, a zatim sam se uvalila u krevet i gledala neki film koji sam snimila neki dan. Bio je tako zanimljiv da sam ubrzo zaspala.

Kad sam se probudila, odgovarala sam na mailove, podijelila hranu životinjcima i sebi, ponovno oprala hodnik jer ga je šaponja ponovno uneredio, i ponovno ga izvela van, čisto zbog kondicije. Pospremila sam viškove hrane, nešto za danas, nešto u zamrzivač, skinula veš sa štrika i složila ga, objesila svježe opran, zalila cvijeće, obećala mu da ću ga presaditi u svježu zemlju, igrala se s mačkom skrivača i vukla joj špagicu, izmazila cuckovinu, popričala s papigicama i opet stavila sličku na blog. Jesam li? Ne sjećam se. Vjerojatno jesam.

I na kraju sam se opet ispružila, uzela Franzena, nije mi zadržao pozornost, ostavila ga, pregledavala kaj ima na telki, niš zanimljivoga, a svejedno je bilo već skoro jedan kad sam ugasila svjetlo. Mislim da sam odmah zaspala.

Između svih ovih doživljaja, vrtila sam po glavi pitanja života i smrti, zbog šaponje, jer se bojim da ću tu ja morati presuditi, a teško mi je to; teško mi ga je i gledati ovakvog. S ljudima znam na čemu sam, većina ljudi želi svaku minutu svojeg života, ali razlog je to što oni zapravo žele nadu da će im biti bolje, da će život ponovno biti onakav kakav ih raduje. Za psa ne znam. Mislim da psi nemaju dugoročne projekcije, da oni žive od navike do navike, od radosti do radosti, a kad ih shrva beznađe, onda im se čini da je to zauvijek. Zato moj stari pas sad, pod stare dane, čini ono što nije nikada prije: doslovce rida kad nekamo odem bez njega. A nema kraja radosti kad se vratim. Jer nije mogao zamisliti da ću se vratiti.

Vrtila sam po glavi i neke druge odluke, financijske naravi, a mislila sam da je to već odlučeno, no sad su mi ponuđeni bolji uvjeti. Pokušavala sam odrediti koliko na moju neodlučnost utječe nevoljkost da poremetim svoju udobnu rutinu, a koliko činjenica da čak ni nova ponuda nije onoliko dobra koliko bih ja htjela.

Na ljubav, seks i blog uopće nisam mislila, osim u onim razdobljima kad sam bila ovdje. A čak ni onda nisam o tome mislila s nekom dubinom i strašću, jer iako volim i taj dio svoje udobne rutine, iako volim odvojiti dio misli za ovo što se ovdje piše, to vam je, mili moji, za mene čisti trash. Mala neukusna navika poput kopanja nosa ili čohanja guza kad sam potpuno opuštena.

Sve u svemu, jučer mi je bila baš ugodna nedjelja. Unatoč oblačnom vremenu. Zapravo mi je baš pasalo, ono preuranjeno sunce me nekak ošamuti i umara.

Ne znam kako moji psiho-profiličari zamišljaju moje življenje i moje sreće, srećice i srećurde, ali evo, ovak izgleda srećica. A srećurda je kao na priloženoj slici ;-))

Hvala vam na brizi, pozornosti i uvažavanju!

Pastorala....nekome

Siruoti šaponja...:( Jedina pozitiva koja mije razgalila dušu je češkanje po guzici kad si opuštena...Vidim da i Tebe pere proljetna melankolija, ili je to samo odgovor na bloški trash. Ili i jednoi i drugo. No da, htio sam reć da sam pročitao blog u nedostatku interesantnijih životnih sadržaja..Moje su životinje odavno uginule...:P

I ko je taj Alpay Erdem? Nekak mi zvuči poznato...:P

Ah, hornek, ima i orgazmičkih nedjelja (doduše, ja se nikad ne uspijevam toliko skoncentrirati da orgazmiram i istovremeno brojim za bloške izvještaje), ali ova mi je baš bila po volji.

Bok, gnjidice! Viš, ti si mi s onim nickom koji ima manje slova još uvijek u ignorici. Ali pašće fakat nije!

Je, šaponja je fakat siroti. Sad vuče zadnju nogu, uz štenge ide tak da mu ja pridržavam dupe, točnije - dižem ga, štengu po štengu. Ali, hebga, nemrem ga koknuti kad svakog dana ima sat-dva apsolutne pseće sreće! Nemrem. A morat ću :-((

Alpay Erdem je turski fotograf, koji je za ovu fotku dobio neku nagradu.

Sad mu kuham sluzavu rižu (šaponji, ne fotografu) - jučer je orgijao uz svinjski papak, danas plaćamo danak, ja čišćenjem, on trboboljom.

A.P.S.= apsolutna pseća sreća...Moram to zapamtiti...A zakaj je onaj drugi eternis Tebiti u ignorici? Ja se više ne sjećam ničega...Živim dan po dan...Frigaš povijest. Što je bilo bilo je...I ja sam Ti ko Tvoj Šaponja...Daj deder pridrži mi dupe dok koračam svijetlim stazama...:P

Mogel sam si mislit da je Turčin sa tak idiotskim imenom (fotograf, ne Šaponja)....A da Šaponji spremaš makrobiotičku prehranu...Recimo morske alge umjesto odojka. Razumjet će on.

Vega ma lepo je imati ljubimce,i moja mačkonjica spi sa mnom....ali preferiram druge vrste maca :)

Nemam pojma zakaj, ete, ni ja ti takve incidentiče ne pamtim. Vidjela sam kad sam provjeravala je li pašće fakat ondje ili izigrava žrtvicu moje jezičine. Pa te nađoh. Kajaznam, valjda nisam bila raspoložena za tebe u nekom trenutku. Ali, ti znaš da te uvijek na kraju pustim, jel' tak?

Eternis, šaponjino dupe je malo, za tvoje ne znam... Koliko je?

A kaj se prehrane tiče, gleč, sad ga napokon hranom nemrem ubiti - sve do ove godine sam pazila kaj jede, ali sad mu dam sve što voli. A najviše voli sarmu, zatim škarpinu, zatim kelj, a nisu mu mrski niti drugi derivati zelja ili ribe, iako za pastrvu, npr., puno manje piški od sreće nego za škarpinu.

ovo zvuči gotovo erotično: "uvijek te na kraju pustim"....Joooooooooooooooooooooj :)

Hornek, kajaznam, meni nekak više imponiraju muškarci koji me ne vide kao amputirani organ za nasladu. Obično se odlučim za one koji vele "Je, volim ja životinje, ali više volim u krevetu maziti Vegu".

Kad rikne Šaponja, preporučam se da ga zamijenim..I ja volim sarmu i škarpinu...:P sorry, , ali stvarno mi je žao šaponje...Imam negdje njegove slike u kompu...Simpatičan pesek.

Ah, ete, gotovo te je prelako zapaliti! ;-))

Ete, šaponju NITKO ne može zamijeniti. Iako ja već biram jorkširce. Sad trebam nekoga koga mi nije teško podići u kadu ili nositi po stepenicama. Šaponja i ja smo skupa ostarili i shvatili svoje tjelesne granice :-((

A škarpinu i sarmu dobiš bez obzira. Samo ako se odvažiš doći na ručak ;-))

Za sarmu bum pišal kak vodoskok :)

Pa ne vidim kaj tu ima lošega? Nikad se cure nisu žalile da im smeta to preuranjeno zapaljivanje...:P (e cigo, cigo....)

Kaj sad, ako svakoga tko obeća malo piškanja za sarmu pozovem na ručak, ove psiho-profilerke ne buju znale otkud krenuti... OK, NITKO ne mora pišati za hranu. Dogovorit ćemo se ko ljudi :-))

Je, ete, i to kaj veliš, nije frka kad se brzo zapališ, ali je gadno kad prerano svršiš.

Bate, sad se moram nadpišavat sa Hornyjem oko sarme:P

Ma Vega, nikad nije prerano, ako iza toga slijedi još, kaj ne?

Ete Ti pišaj za škarpinu :)

Blogme, ete, to je tak bilo dok sam orgazmirala s 20 do 35-godišnjacima, ali poslije jock, kaj dobiš u prvoj isporuci - to ti je, uglavnom, to. Pa onda tu isporuku odgađaš što više.

Ajme meni! Zašorali ste mi blog!

za škarpinu bum polizal Vegi...pločice u kupaoni..:P

ja si šišnem epimen i mogu čettiri puta...Mogu još, ali me poslije jajčeka bole..Oprosti ako sam nepristojan i zagađujem duhovnost ovoga bloga...:P

idem proć dok nisam nastavio u još gorem tonu...Lijepi pozdrav:)

Ovo s pločicama me nekak pali... Hm. Bumo vidli. Ajd, bok, moram sad i ja nekaj žvaknuti :-))

Proba

Sad nisam. Jučer sam bila. Hvala lijepo.

E, al sad ćeš biti! Jer OVDJE nikad nisi bila. Za slikovni blog nisam sigurna, a ne da mi se provjeravati. Ono što si sigurno bila i jučer, i danas, a nažalost, vrlo vjerojatno ćeš biti i svih sljedećih dana, jest manipulatorica. Takve ne volem. I ne želem. I gade mi se. Bljak!

Nego, malo pogledah daljnju psihoanalizu, i vidim, Sveta Ceca me optužuje za proganjanje... A tko je koga nazivao bezveze? Ona mene. Tko se kome nacrtao na kavi bez poziva? Ona meni. Na blogu, kajaznam, možda jesam odreagirala na neko njeno dociranje u vezi s "primjerenim bloškim manirima", jer nemrem prožvakati da jedna takva lajava kumica tu nekaj prodaje pod "etiketu", ali da sam one njene udavne uratke čitala, blogme nisam. Pa nisam ni reagirala.

(Je. Osto kelj od prekjučer. Bolje da se isprdim ovdje nego na poslu. A pseto neće rižu, nego kelj. E hebga, opet bum prala hodnik!)

A i vinslet, ex Leah_ mi je super sa svojom "paranojom" od otkrivanja identiteta... A na FB-u navodno ima 400+ "frendova". Valjda sve odreda ljudi od povjerenja.

Od svih tih mojih psihoanalitičarki, ja vam najvećma volem mai. Jer ona nemre drukče nego kak je i kvit. Nije to stvar njene volje, uvida ili odluke, to je tak, zadato, pa tko voli - nek izvoli. A ja volim. Nasmije me do suza, i priznam, kad popizdim, popizdim zato jer se prepoznam, jer sam i sama nekada davno (od negdje 13. do 15. godine života) dijelila njen tip blesavoće. Pa se valjda uplašim moguće regresije. Žao mi samo kaj nikak da si nađe nekog dobrog tipa. Zbilja joj to želim. Zato bih voljela da samo malo, malčice odraste - recimo, do 19. godine mentalne starosti. Mislim da bi onda imala čist OK šanse.

A tek drončika... Ajme, udava! E, viš, točno se sjećam kad sam nju poslala u ignoricu: kad mi je došla na blog izvoljevati da pišem kao što sam prije pisala, jer njoj se to tak više sviđalo. Jel??? A koji je ona to faktor da bih ja udovoljavala njenim preferencijama? Umjesto ta kaže "Hvala, Vego, što si me dugo zabavljala, ostaj dobro, odoh ja sad dalje". Pa kad sam je zviznula u ignoricu, onda se udružila s nekim svojim pajdašem i udri po meni svim svojim skromnim snagama, čija je udarna jačina u točkicama. Valjda da si ja domislim kaj je ona zapraf štela reći. I sad ONA tu danima nekaj popuje o bezobrazluku? Ma ajte, molim vas! Kumekica. Što je zapraf uvreda kumekicama, jer svaka od njih točno zna reći što želi, a uglavno to uspije i postići.

*uglavnoM

I tak... Sad bum malo predahnula, a onda na šljaku. Bum opet škicnula prije spavanja. Ili ne bum, ostavila sam si nekaj za poslije posla, neki zadačić, za koji mi je potrebna koncentracija, a sad je nemam jer mi je većina krvi u želucu. Bumo vidli. Ostajte vi meni živi i zdravi, a i veseli koliko ide :-))

Ha,ha,ha,haaaaaaaaaaaa,skoro sam se upiša u gaće!!!!!!
Nema ovoga ni u najboljem satiričnom kazalištu!