Životinjsko carstvo

Selfie po narudžbi:

Danas spora naslovnica. Da nisam stavila ovo, još bi ovdje bila ona moja jutrošnja hoba. A stavila je u 9 ujutro!

Z(v)eki to nemre pogurat kad se stalno vrti ukrug. Iz sve snage.

Al fakat se trudi. Svaka čast! Ono, počela sam čitat: kopka me koju će varijaciju na istu temu. I nađe ona uvijek neku.

Al nemrem joj skužiti motivaciju: kako tvrdi, ljepša je od bože, bogatija od mene, a nije Hercegovka ko The Baba. Pa kae onda muči, sirotu?

Je li to stvarno istina, da kada zeca uhvate duga svijetla da se jednostavno pogubi?

Vjerojatno joj je i pas mlađi od mojeg. I ima pedigre. Moj se upravo namjestio da zapiša tepih u sobi, psmtr! Spriječih to pravovremeno, uz zaključak da i nije tako gluh kako se pravi.

Gledaj i uči, ZG-CIA - znam koliko i ti. Evo edukativnog filmeka.

Ima i druga teorija o zecu i svjetlima, a na tu je moj stari jednom uhvatio zvekana: pravi se da je mrtav. E pa tako se taj pravio, a stari stao autom iznad njega i ugasio motor. Kad je zvekan zaključio da bi mogao oživiti, tak je fino zveknuo glavom o auto da je ostao na mjestu mrtav. A mi imali gulaš.

Tako sam čuo, da se ukoči. Ali znaš kako je to... Svi nešto malo "dodaju" i dok dođu doma, iz vreće u kojoj je bio zec izvade noja :)

Mislim da je i naša z(v)eki upala u katatoniju. Ali cirkularnu :-))

a, jaaadaan zeko..potpunoma izluđen reflektorima..zgubil orjentaciju..

Je. Tak ti je to, spiljaneruspiljanerski. Tak je i naša z(v)eki jako htjela biti primijećena, ali kad smo je primijetili, onda se totalno zgubila. I tak, ukrug, godinama... Ajd, bar je živa i uvijek znaš kaj radi!

Evo, pročitah što se danas pisalo... Nije baš bilo nekaj bogznakaj.

Tko koga tjera s Iskrice, tj. bloga... Moš misliti! A svi se vrate. Osim z(v)ekinih srdoboljnih ameba - ti, blogme, kad odu, više ni ne prismrde. Ajd, jedan je umro, valjda to nije ona skrivila.

Meni ne fali nitko tko ode. Iako, bilo mi drago kad se eternis vratio - nije mi falio, ali mi je drago kad je tu.

Jutros sam isto malo čituckala unazad i mislila si, jebateled, ja sam fakat među aliene upala! Meni niš nije smiješno kaj drugima je, niš me ne zanima kaj druge fura, ono, fakat nemam želje ući u neki razgovor i fakat mi je dobro uglavnom onda kad pišem i kad se skupi, ajd, dvoje-troje ljudi s kojima imam neku zajedničku vibru. Aliensku.

Ali nije to meni tak samo ovdje, iskreno govoreći. Nemam ja taj talent da si nekaj zabijem u glavu i ni mrdac, tak je kak sam ja zamislila, a svatko tko tvrdi drugačije je neprijatelj, ili bar nije prijatelj. I da me uopće ne zanima kaj drugi misle. Mene ZANIMA. Iako se uglavnom ne slažem. Ali nije mi nesimpatično kad netko misli drugačije.

Ja s većinom ljudi mogu transakcijski. Ono, kad imamo neku unaprijed određenu zajedničku svrhu. Mislim da bih sa svakim s bloga mogla biti čist OK u takvim okolnostima. Hm. Ne baš sa svakim. S dvoje-troje ne bih. Sa z(v)eki, npr., bih.

I tak, još sam si nekaj mislila... Aha, kak zapraf trebamo zadatosti. Nije lako imati izbora. Moram priznati, život mi je u mnogočemu bio puno lakši dok sam mislila da većinu onoga što mi sačinjava svakodnevnicu moram. A zahebata kakva jesam, čak ni onda nisam mislila da ću uvijek morati, i opet mi je to kompliciralo život.

Tak da ja kužim ta katatonično-cirkularna stanja. Srećom, moja nikad ne potraju godinama. Krenem ja nekam dalje, ponekad se izgubim, ali kaj onda, zapravo je najzabavnije lunjati.

dobro je to znati..
ono
ko šta radi :)
nikad ne znaš kad će zatrebati :)

Evo, držala me katatonija glede i u svezi kose: jel ju pustit ili ošišati na sasvim kratko i pustiti sjedine? Nikako odlučiti! I danas sam to riješila: ugledala se u izlogu lokalnog (lošeg) frizeraja, ušla, pitala jel manje od 100 kn, jer toliko sam imala u džepu, vele je, rekoh - šišaj! Ajd, moglo je i bolje, ali koliko je koštalo, nije ni loše (kod moje stalne frizerke bih platila 260kn, ovdje 80).

Spiljaneru, znaš kaj, zapraf je sasvim nevažno što tko radi, osim kad su u pitanju susjedi. Jer oni ti mogu napraviti štetu ili dići buku i prašinu. Ali, kajaznam, valjda je u ljudskoj naravi taj strah od nepoznatog, pa ipak svi volimo znati, koliko god bilo nevažno.

I kaj još? Aha, moja oporuka. Paaaaaa, za z(v)eki: nisam ja The Babu sasvim iz nje izbacila. Dobila bu ona nekaj, i to ono što si je sama izabrala. A kaj, ne zna ni ona sama. Možda pogodi. Ako ne pogodi, bude ko ovaj z(v)ekan, ukrug pa ukrug, a sve od straha kaj bu morala za to... Jer nemre ona skužiti da niš ne mora. U njenom selu nema darova. Ko ni u z(v)ekinom.

mislil sam na blog
ne općenito

u reali, nije bitno tko što radi (ako ne pričamo o kriminalu :) )

pukneš selfie?

Eh, baš mi fali onaj jedan sat... Prošlo deset, a ja još nit večerala, nit psa prošetala. Moram! A čisto sumnjam da bum se sutra probudila prije vekerice. Gadno. Iako ovog semestra imam vrlo udoban raspored. Pa se uvijek sama probudim puno ranije i sve mogu natenane. I onda mi to sjebu pomicanjem sata!

Selfie? Ajd, može jedan, nis dugo. Ček da se uslikam.

Etogac!

mislil sam da je kraće..kad si spominjala skrooz kratko..al i ovo je sasvim ok
lice je otkriveno

ne vide se sijede (spominjala si).
to je isto ok

mrzim kad moja stara pusti da joj se sijede vide

Nice,laka vam noć!