...

Neki mi mladac jučer dobacio
S čudnim sjajem u očima
Da imam noge - pršutaste ikserice

I sad dvojim
Kako da shvatim što je mislio govoreći
Takav glupi oksimoron?
Čini mi se, onako, s aspekta čiste geometrije,
Da je ipak bilo ponešto sladostrasnih primisli
Na obli volumen što se valja pod suknjom
Premda ja nimalo ne sličim na Gradiscu

Neću se sad zamarati što je mislio
Izustivši tu rečenicu
Uostalom, ionako „…svi smo mi povremeno ludi…“*

Ili je možda želio apostrofirati
Samo neumitnu binarnost mojih nogu
Koja je slučajno, genetskim algoritmom
malo pomiješala strogu i suhoparnu ravninu
slova I , I
(omiljeni köd modnih sladokusaca koji me nije dopao
pri dijeljenju estetskih darova mojih predaka)
sa bogatom
lijepom
simetrijom
moga
ženstvenoga
X-a?