Ručkić krčkić

Budna sam od 5.30. A zaspah - hm. Oko 2? Plus jedno buđenje oko 4.

U pol jedanaest sinoć mi se popišala vešmašina. Malčice, ne jako, ali zabrinjavajuće: nemreš je pustiti da radi i otići na spavanje. Pride neoprezno otvorih filter, podmetnuvši samo lavor. E pa, nije bio dovoljan. Niš. Pod u kupaonici blista i miriše po Arielu. Ponovila pranje - niš ne curi. Zašto je ono iscurilo pojma nemam. (Nova perilica: između 2 i 6 tisuća kuna, srednja klasa, energetski razred A.)

Oko 4 ujutro: pas laje i stenje. Zavukao se pod pisaći stol i upetljao u kablove. Ispetljah ga, a onda se zavukao između fotelje i stolića.

5.30: pas vrišti! Pokušava se izvući između fotelje i stolića, ali ne ide! Ne zato jer nema mjesta, nego zato jer ON ne može. Nešto ga ukliještilo. Boli. Boli ko vrag. Mazim ga, tješim, smiri se (ostane gdje je i bio), zaspi. Ja ne.

Tako je sad s njim sve češće. Znam, nitko mi ne može reći kad ga treba eutanazirati, ali to sad postaje bjelodano: dobro je samo kad je pod analgeticima. A tako ne može dugo. Ti analgetici se daju tri dana zaredom, onda tjedan dana ništa. Zadnjih dana te pauze imamo ovo. Više ni ne čekam tjedan dana: kad ga zaboli, dam mu. Ima snažno srce (iako i ono slabi, vidi se to po kašljucanju i kihanju), neće moći sam. Moram ja odlučiti.

I tak, odlučim... Kad potrošim hranu i lijekove koje sam mu kupila, cca 500 kn. Ranije ako mu bude jako loše, jako bolno, ovo se valjda da nekome pokloniti, nekome tko treba, a nema. I odma novog psa! Jorkširca.

Dok šaponja spava, ja na Njuškalu tražim nasljednika/cu. I nađem, predivno pseto (Vidi sliku! To je mama.)



a košta 500 eurića. Kao, npr., meni sasvim prihvatljiva kuhinja iz Emmezete, a trebam kuhinju, jer preuređujem stan i nemam niš prihvatljivog, zapravo planiram kreativno iskoristiti staru kramu. Ili kao novi televizor, jer mi je sadašnji postao premalen za ćorave oči. Ili kao nove naočale za te ćorave oči s astigmatizmom i posebnim potrebama glede prevođenja s dva monitora, dakle, intervjuice, a najbolje bi bilo progresivke (no dobro, kvalitetne progresivke su između 6 i 8 tisućica kunica).

I ne, ne kanim udomiti napušteno pseto! Jock. Psa imam iz egoizma, a iz egoizma želim točno znati značajke rase, koliko može narasti, koliko prosječno živi, od čega najčešće obolijeva... Želim psa kojeg mogu bez napora nositi u torbi, bez naprezanja podići, oprati, s kojim me puste u svaki autobus pa i avion, i to ne u prtljažnom prostoru, nego meni u krilu. Želim društvo po svojoj volji, jer sa mnom će biti cijelog svojeg života, a možda i mojeg: male pasmine dugo žive.

I voljela bih da iz tog egoizma, iz kojeg sam ga zapravo i nabavila, sad mogu koknuti šaponju. A ne mogu. Iz ljubavi. Iz sebične ljubavi. I zato jer vidim da se njemu itekako živi, čim prestanu bolovi.

I sad, na kraju ovog zapisa, opet više ništa ne znam.

I tak, nemrem se ja uživljavati u vaše preokupacije... Kao ni vi u moje, pretpostavljam.

Kokoš muči jel bi odjećom pokazala da joj se prijebalo ili ne. Odgovor sam skužila još u ranim četrdesetima: takva kakva jesam prolazila sam do 35. Sve poslije toga moraš oglasiti. Jasno i nedvojbeno.

hm..pa ništa te ne sprečava da nabaviš mladog psića dok je Šaponja još živ.
Odluka o eutanaziji je svakak teška. Brzo se mijenja..od da do ne.
šta kaže njegov veterinar?

Ni ja ne bih frajera koji je kreten, ali oni JESU priglupi što se tiče očitavanja znakova naše raspoloživosti: to treba biti jasno i glasno; po mogućnosti, ne vulgarno, jer vulgarnost UVIJEK privlači kretene, iako ni ne-kreteni nisu na nju imuni. Sve ovisi o tome koliko ti se da razlučivati jedne od drugih.

Ane, blažena bila! Ja već počela trokeljati o posve mi nebitnom iz čiste anksioznosti koja mi ne da spavati...

Ovak: novog šaponju ili šaponjicu ne bih nabavljala dok je stari živ jer se bojim da bi bio ljubomoran, a i iz vlastitog grizodušja.

Veterinari vele da ne bude sam skončao, da je jakog srca, i da može ovako mjesec dana, ali i godinu. On je, u osnovi, zdrav pas, samo jako star. Osnovna bolest mu je artroza.

ljubomora bi kratko trajala.
ko i kod braće.
jednako postupanje i na koncu se igraju..stari šaponja odgaja mladu šaponjicu

da..artrozu možeš samo olakšati lijekovima..

ja imam Medu starog 12 godina. Kad smo doveli stafordicu koja još nije bila cijepljena, morali su bit odvojeni do sticanja imuniteta nakon cijepljenja..i tu je bilo ljubomore..kad smo ih kohabitirali.nakon tri dana mrnđanja i ignoriranja dosadnog štenca, medo je prihvatio ulogu starijeg u čoporu i sad je sve ok..od igre, do prepuštanja hrane štencu
bilo bi to ok

Hm. Sad si mi dodala još jednu dilemu...

Ovak: razlozi ZA su sljedeći: stari je inkontinentan, tak da mi piškanje i kakanje štenca ne bi predstavljalo nikakvu traumu. Lakše bih podnijela epilogiziranje staroga. Možda bih racionalnije mogla o tome odlučiti.

Razlozi PROTIV su: šaponja je sad gazda - sve se vrti oko njega, ja, mačka, naši dnevni ritmovi. Ne znam kako bih ih razdvojila, jer kod mene je sve otvoreno. Imam PTSP glede napuštanja umirućih, dijagnosticiran psihijatrijski. Ovo me ubija u pojam, ali izdaja bi me mogla dokrajčiti.

gle..inkontinencija je fakat problem..
i po meni indokacija uz artrozu, al to ovisi i o veterinaru..
neki jednostavno odbijaju eutanaziju do krajnjih granica izdržljivosti i životinje i vlasnika..
ali priznajem da bi i meni bilo teško odlučit..
možda bi uz malo štene lakše odlučila..

buš vidla.

evo vega, udomi mene..ja bum samo mahal repićem i lajal samo kad moram, cvilit ću kad sam gladan..slušat ću svaku Tvoju riječ i osluškivati fine nijanse Tvog raspoloženja, prema tome ću intonirati frekvenciju svoga cviljenja...tu i tamo bum ti popravil vešmašinu ak curi, a ti me samo nagradi tapšanjem po glavi i eventualno finom škarpinom u nedjelju...kad budem počel pišat ispod sebe, baci me u kontejner, i to je to...:P Jel može?

šaponja bi i dalje bio glavni :)
to je jednostavno tak u životinjskom svijetu

ako je šaponja vođa čopora, i ostaje na toj poziciji

dobila goste..

Ma, ovima mojima je indikacija to što je prevalio petnaestu godinu života... Jasno im je da ga ne bih koknula iz komocije. Iako komocija nije nebitna, neku noć sam sanjala da piša u slapovima, posvuda, i onak zdvojno sam se zapitala jel ja to baš moram trpjeti, zašto...? S druge strane, kad ga vidim, ovak jadnoga i bolnoga, kak se trudi stići do prostirke za pišanje, fakat nemam srca.

a zamorac je fakat će će...:) Moje životilnje su zamorci...Njih ne treba vjutro vodit na pišanje, a imaju šii dijapazon glasova nego cucki...Zamorci grguću, pričaju cijelo vrijeme. To mi nekak baš cool.

Ete, ako te mogu bez naprezanja podići i metnuti u kadu, it's a deal! :-))

imam samo 80 kila...Prije godinu sam imal 90...Dobro pričekal bum godinu dvije da padnem na 30..To valjda možeš podnijeti?...:P

ne, nisam bolestan, nego sam reduciral prehranu...Sad sam na idealnoj težini..Cilj mi je 72 kile, koje sam imal sa 25 godina...A onda me se čuvajte, ženske...:P

Joooooj, ete, ja ti ne smijem podignut niš teže od 5 kila! A tolko ti je valjda mozak, bez ostatka, kaj ne?

Niš zato, imam nekaj na svome tijelu kaj je malo lakše od pet kila , pa se nadam da ti bar to neće biti tak teško podići....:P

vrijeme leti, vega...uzmi ili ostavi...:P

a baš da sam hidrocefalus?...grrrrrrrrrrrrrrrrrr

Ete, nemrem ti ja sad razmatrati ovako bitne odluke... Popila sam dvije čaše vina natašte da me uspavaju, i evo, upravo počele djelovati: ne spava mi se, ali sam glupa ko onaj tvoj dio koji se ne voli dizati sam.

Htjedoh još samo dodati sljedeće nebitno: kokoš je fakat glupa žena. Do sada sam se dvoumila je li najgluplja žena iskričarskog bloga mai ili sajberuša, ali sad sam zaključila da je kokoš. Ove dvije nisu imale prilike steći nikakav instrumentarij poboljšanja obrazovanjem ili ready-made obrascima koliko-toliko inteligentnog ponašanja; ova jest. Osim ako ne laže. Zapravo, sve češće se pitam laže li, jer zapraf nitko nemre potvrditi te njene tvrdnje o znanstveničkoj karijeri, a bloški izričaj ga ne potkrepljuje... Jooooooj, ni o tome nemrem sad zaključiti! Dakle, najgluplje tri, poredak proizvoljan: kokoš, mai, sajberuša.

:( za šaponju.
:) za eternisa.
Jutro!

Spavaj i snivaj...Razumijem ja sve....I obdžekšn: ko reko da se ne diže sam...? ali radosniji je kad ima žensku pripomoć..toliko...Oprosti...Puštam te sada samu u svojem blagoritmu...(jel dobar naziv?)

Koke nije bedasta.Samo je malo autistična.

Ne sviđa mi se kako zboriš o coco, jer ona je meni simpa...Naučio sam da ne mogu imati savršenu situaciju, to je moja sreća..Zašto se osobe koje su mi simpatične ne mogu međusobno voljeti? Takva mi je karma...Inače, znam da ste imale zajedničkog frajera, doduše vremenski distribuirano, ali to nije razlog da ju napadaš ovak grdo..:(

Čini mi se da ona odrađuje stvari po redu. Precizno. Dok nešto odrađuje, sve ostalo čeka.Zato je malo raskoraku stalno.

Božo bok, kaksikaj?...:)

nije valjda i tebi coco trn u oku? ili se samo solidariziraš sa mojom budućom vlasnicom?...:P

Bok, božo! Ajd, pomagaj: kaj veliš na to da alalim svaku pomisao na novu kuhinju i kupim ovakvo pašće? Sad odma. Ti bi ga morala dopeljati, malci su u Splitu.

Ej:)
Ne smeta mi Koko.Mislim da ni Vegi ne smeta.
Samo veli kaj misli.

Ete, kaj se dizanja tiče, mislim da samo tijestu treba pomagati, a sve drugo se ili digne samo, ili je invalidno.

Kaj te više veseli?
Kuhinja ili pas?

Kaj se frajera tiče, ja sam s njim bila dok sam bila bedasta kao kokoš, a to je bilo prije nekoliko desetljeća. Pa čak ni onda nisam bila toliko bedasta da ne znam s kim imam posla i da se smrzavam u autu dok se on objašnjava sa svojom Sveticom.

Pas. Ali kuhinju više trebam. Za veselje i sebi i psu.

Hm.
Onda vjerojatno može odmah može pas ako 3 mjeseca nema kupovanja obleke i nepotrebnih stvari.Cca toliko potrošiš.

Dofuram ga.Nije bed.

Koliko je star?

a šaponju nešto jako boli ako toliko cvili:(

Ajd ti nazovi i cjenjkaj se malo, ja to nemrem kad stvarno zagrizem... Evo ti link na oglas:

http://www.njuskalo.hr/psi/yorkshire-biewer-terrier-oglas-10977935

Ja bih curu. Ali prošo bi i dečko ako to obara cijenu.

Šaponja se gasi: sad nemre više ni jesti kako hoće i što hoće, i koliko hoće a da ne plati ceh. A to mu je jedina preostala životna radost. To, i maženje.

OkZivkam kad se ekipa probudi i nahranim ih.

Deal :-))

Ja bih ovako..
Dogovorila pasića i rekla da mi ga čuvaju dok procijenim da šaponja više zaista ne može.
Onda par dana/tjedana tugice i odmora od njege..

ali ti odluči.Zovem popodne.
Idem sad malo do Koke.

Ma gle, šaponji sam obećala da bu doživio 15. rođendan. I doživio ga je. Pasić... kajaznam. Mislim da ga ne treba uvjetovati šaponjinim životom ili smrću. Ovi su zaista posebni i sad je prilika. Ako se možemo naći na nekih 250-300 eurića, uzimam odmah. Ako ne, još malo mozgam. (Ali mislim da nemam baš jake pozicije.)

:)
Opcije su svakakve.Možda može na rate..bumo vidli.
Svima treba novac i svaka cijena se može prilagoditi.

Joooooooooooooooooooooooooj, nemrem čitati sve ono kod kokoši, ali nekak mi se čini da je i pašće u najužoj konkurenciji za najgluplju blogericu svih vremena...

A najtužnije je to što je SVAKA od tih žena zaokruženija, cjelovitija, dorađenija osoba od 99% muških blogera, pa i Iskričara općenito. I u tome je catch: ženščad s nekim koliko-toliko prihvatljivim i zadovoljavajućim iskustvom bi se seksualno i emocionalno sljubljivala, a oko nas pusta zemlja opustošene muškadije.

Namjerno ne spominjem vezu: mislim da smo u tome podjednako invalidne kao i muškadija na ovom sajtu. U stvari, mi smo obogaljene (što će reć, nekoć smo bile čitave), a muškadija je vjerojatno od prapočetaka retardirana, štoćereć, nikad nisu ni bili sposobni za nešto cjelovito.

Mi nemamo kulturološke izlike milijardi spermića koji traže oplodnju glede i u svezi evolucijskog napretka... Jock! Mi MORAMO priznati da nam se ševi zbog UŽITKA.

A za to kulturološki nismo spremne. Pa izmišljamo koješta. I ispadamo gluplje nego što jesmo. Jer, da nam se samo i isključivo ševi, kolateralno bismo mogle ušićariti bezbroj beneficija. Bez toga - glupe kurbetine. Ko što reče jedan od najdovratnijih blogera ikad, drle, pokoj mu duši, žao mi je što je skončao prerano, ali isto toliko mi je žao što je uopće živio.

Odrastala sam u doba militantnog feminizma: nekolicina mojih prijateljica je odbijala uložiti ikakav napor u svoju privlačnost, računajući na isto što i kokoš, tj. da ima frajera koji će skužiti privlačnost njihve "biti". Jock. Uparile su se samo one koje su i nedotjerane bile dovoljno jebozovne. Jer, TO je naša bit.

Uparila sam se i ja, iakao sam bila podjednako neodlučna glede oglašavanja svoje seksualnosti kao što sam sada glede eutanaziranja svojeg psa: bila sam jebozovna. Kako, zašto... To znaju muškarci. Jer, oni nas vide drugačije od žena. I zato su babinjaci na ovu temu ubibože blesavi. Muško te hoće ili neće, i nema te žene koja zna zašto.

Mislim da žena pravu emancipaciju stječe tek kad joj uparivanje postane podjednako usputno kao i muškarcu: može, a ne mora. Između tih dviju krajnosti su naše potrebe, koje namirujemo ili sublimiramo.

Kad ZNAŠ da postoji taj izbor - namirba ili SUBLIMACIJA - ne padaš na droljane koji odskaču od ubiblože očajnog prosjeka nekakvog npr. iskričarskog bloga, a zapravo su otjelovljenje muškog tradicionalizma obješenog do smrti o majčinu bradavicu i razapetog između koncepta svetice (koju nemreju jebati) i kurbetine (koju nemreju voljeti), unatoč polituri lektire i MAJČINIH uputa kakvi bi trebali biti (vidi moj blog od nekidan o onome balavanderu koji ne okrečući glavu čeka rupčić od bake da obriše balavu gubicu).

Ja gulim svoje potrebe kao luk: ako mi treba užitak, zapitam se je li to isključivo orgazmički užitak i treba li mi partner da ga postignem, a ako mi treba, koliko bih se trebala angažirati oko tog partnera, i bi li uopće trebao biti partner, ili si mogu dozvoliti pomisao da je samo INSTRUMENT mojeg užitka...

Ma, ne da mi se elaborirati... Čak i instrumenti trebaju biti sterilni. Sve to zahtijeva angažman... Jednostavnije je vjerovati u čuda. I to čuda iz neke druge kulture i civilizacije, tak da si oprostiš kad ne šljakaju ovdje.

Kad totalno poblentavim, kad zaista ne znam što bih, zapitam se bih li preživjela u konc-logoru. I ponekad zaključim da bih; ne samo što bih preživjela, nego bih mogla biti i sretna. A ponekad ne. Onda odem psihijatru. I uzmem farmakoterapiju.

Pročitala sam sad svoje komentare: zvučim strašno okrutno. A okrutnost ne pruža sreću. Ne, ne može to okrutnost, ona pruža nasladu, jednokratnu, i traži kompulzivnu opsesisvnost da bi se dugoročnije namirila. A to nisam ja. Ja sam ova zbunjena, ova koja ne može procijeniti, ova koja zna da je egoistična, ali istovremeno drugom biću daje prednost i odriče se koječega da bi drugo biće bilo živo, namireno, pa i sretno.

Istina je (moja, što god to drugima značilo) da sam za svoju sreću, za svoje zadovoljstvo, ja SAMA zadužena: sama. Bez drugih. Kad samu sebe namirim, mogu dijeliti. Bez toga, samo želim da me se pusti na miru. Jer, nema jednostranog, nema nezainteresiranog... Nema.

U jednom razdoblju svojeg života bila sam tako namirena, tako sretna, da sam dijelila toliko da je to završilo na televiziji. Snimljen film o tome, možete li vjerovati??? I sad me sram što više nije tako; što ne samo što nemam toliko za dati, nego što koješta želim uzeti. Bez telke. I mislim si, da me telka sad vidi... I sram me što to ne bih na televiziju. A to je, zapravo, normala. Želiš svašta, možeš manje, sve manje... U nekom trenutku, vjerujem, treba se prepustiti. Ne obećavati ništa, uzeti što god se pruži. Bez obaveze, bez grizodušja. Pa što bude.

Aj da se ti pridružim Vega, da nisi sama:-)))

prekjućer ujutro u 10 sin išo šetat Indya,na kaišu naravno, pritrći jedan pas kojeg šetala žena i napadne jih.Sin zaštiti Indya(jućer mu bila izložba) pa se pas okomio na sina, ugrizao i obesio mu se na ruku....ruka šivena,drenaža,ja ljuta a i sin naravno jer mu u 1,5 to već treći put da ga napo neki pas.Ljudi su neoprezni, neodgovorni...žena je pala u komu, zabetonirala se i ni makac, ni rijeć.....smiri on situaciju krene u bolnicu kad pas opet dojuri i napadne a žena još stoji zabetonirana...kaže mi sin da nije znaš dali da ide tražit sebi pomoć ili njoj pomogne.... za popiz dobit....eto tak, naslonila sam ti glavu na rame sad je na tebi Vega da me tješiš:-)))

a da, izložbu su naravno propustili.

Pašće još uvijek pizdi... A nije kriva. Frajer je s greškom. Koja nema ama baš nikakve veze s njom. Ipak, s 40+, s dvoje djece, s biračkim pravima, bio bi red naučiti dijagnosticirati takve i upotrijebiti ih onako kako su namijenjeni - ne drugačije. Jer za to NISU. U svojoj namjeni, mogu biti izvsni. Izvan nje - sramota.

Bis, žena je imala dovoljno prilika uvidjeti kakvog psa ima. Ja bih to prijavila. I prisilila je da uvidi kakav joj je pas. I zbog psa, i zbog nje, i zbog svih ostalih pasa i njihovih vlasnika.

Bolnica je prijavila, odmah kad je došo. zapravo doc koji ga obradio..tak je po zakonu.
I zamisli, kao zakleto uvijek je isti kirurg dežuran kad se to desi,tak da je znao da mu ni tetatnus ne treba dat.

i moje mišljenje, ...nemoj drugog pasića dok je šaponja tu.....ja ne bi.

Znam da zvuči arogantno, ali jebiga, istina je: većinu vaših grešaka ja sam učinila puno ranije i puno ranije ispravila. Naučila sam se zaštititi. Naučila sam biti sretna nezavisno o odnosima u kojima vječno i nenaučivo griješim. Shvaćam ja vas... A svejedno se čudim vašoj ograničenosti. Bezveze. Niste vi krivi što morate živjeti u puno užim granicama nego ja. A opet, kivna sam što tako uporno odbijate naučiti gdje su rupe u ogradi. I krivite mene, kao da sam ja vaš zatvorski čuvar, a zapravo ste to vi sami.

jesi svršila konačno, vega...?....:P