ujutro alapača, navečer romantična udavača:))

Hajde!
Siđi!
Ti nevidljivi upravljaču srećom i nesrećom.
Siđi već jednom, 50 godina čekam da me pogledaš u lice i objasniš.
Koliko sam kamenja na tebe bacila?
Jer ih se vratilo toliko, da bih mogla kameni dvorac sazidati. Dvorac tuge.

Zar nema u tom tvom svemiru netko drugi tko bi ti bio zanimljiv kad istresaš nesreću i oduzimanje.
Kao da ustaneš, s mišlju kako ćeš mi urediti dan, i kako ćeš svaku moju radost začiniti nekim govnom. Doslovno govnom.

Rci mi, zar su ti toliko draga bića iz mog života, da ih moraš imati kraj sebe.
Zar je tvoja samoća vrijednija od moje?

Hajde!
Siđi!
( Ni mačku mi nisi ostavio)

da ti konačno kažem, odjebi!


"Sticu sutra do mraka
do komsijskog oblaka
pod njim cu se opet roditi
nisi ti na nebu sam
bogova je povazdan
s nekim cu se vec nagoditi"



Link

:*

neki dan sam stiki pričala. kako sam pljuvala u visinu, iz sve snage. jebote. gravitacija.

:)

Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi štedela,
ali bez nje bi bela još izbledela -
bez crne bela ne bi vredela

Z vagom se more zena nagoditi I zahebati ga...
muski to nemreju...
nisu vragu s torbe opali...naivci obicni...

Je crno belo je sve...
ja volim crveno belo I plavo...dobro I zeleno...

Jemput je jena budala hitila koru od banane na pod...
kaj mislis da sam je videl...
kak se za zenskama okretal nisam videl...
htrgel sam se ...htrgel !!!
Noge su mi zraku bile a glava na podu....
od tad ne volim zutu boju...

Jojoj da pa kaj si cekala 50 let...upitnik
Nije ti bilo lahko..nikak...
50 let nekog cekati....to je ljubav

Hej surp.. ništa nije bez razloga. Ajd, znam da ti je pun kufer svega... ali , ne kukaj molim te..sva su ta draga bića s tobom ..i imaju svoj put...

Covek nezadovoljan svojim zivotom, mnogo se zalio i zalio.
Stalno je dozivao Boga i pitao ga:,, Sta sam ja skrivio Boze? Zasto si me toliko kaznio? Zasto toliko tesko breme nosim na svojim ledjima? Zasto nosim tako veliki i tezak krst?'' Tako iz dana u dan, covek je jadikovao i prozivao Boga.
Jednom prilikom, Bog se obratio coveku i pozvao ga u veliku prostoriju, ogromno prostranstvo puno krstova od najmanjih, sicusnih od po nekoliko grama do velikih mermernih od po nekiliko tona. Covek je stajao zbunjen, a Bogu mu se obratio: ,,Covece, koji se toliko zalis, izaberi sam svoj krst, koji zelis da nosis''
Covek je obisao sve, gledao, odmeravao, na kraju odlucio se za mali drveni krstic jedva primetan svojom tezinom. Kada je odlucio rekao je Bogu:,,Zelim da nosim ovaj krst.''
Bog se tada milosnim glasom obratio coveku i rekao mu:,,Izabrao si isti krst, koji sada nosis i na koji toliko jadikujes.''

naravno ovo je c/p..nije mi se dalo ispravljati pravopis...al smisao je isti..

bilo ga ili ne bilo. ne volim ga.