...

Radna verzija pjesme o portabl ljudima, premalim za velike žene, ili da naslov bude, po onoj clarckovoj, kraj djetinjstva?

Dok sam bila mala
Bila sam tako mala
Da sam bila manja od bicikla
I svi su bili tako veliki
da nisam čula
o čemu govore
bili su preveliki

onda sam bila malo veća
tek toliko da mogu čuti
sve što govore, ali sam i dalje
bila mala, manja od
maminih cipela, a svatko je stao u
vlastite cipele, a divovi u daljini
oni su nosili svoje divovske cipele

onda sam još narasla
taman se dovoljno rastegnula
da vidim da ima i manjih ljudi
manjih od mene
i onih koji su tako veliki
da ih nikad neću stići razgledati
sa svih strana

i dalje mi se ponekad čini da se širim
i debljam, kažu da je to
normalno za moje godine
klimakterij, štitnjača, što li?
Paaa, gledajući s pozicije
Visoke, široko razbacane žene
Sve mi se nekak čini
Da su oko mene u pitanju, hmmm
Antropoidne portabl- verzije?

A divovi su ostali divovi
Nedostižni i stameni.

No sad me već situacija
Ozbiljno zabrinjava!
Vaga stoji na mjestu
A drugi mi se čine sve manji i manji
Tko je tu jeo one lude gljive
Pijuckao čarobne napitke?
Portabl ljudi, dakako,
ni ruku da pruže, prekratke im

ponešto se i može izvući
na nanotehnologiju
sad je sve toliko uznapredovalo
sve strpaš u stick, pod prst stane.
No zašto mi se ljudi čine
Sve manji i manji i manji
Nemaju više ni ruke da mi pruže
(kunem se, na strogoj sam dijeti,
cipele ni broja veće!)
ljudi poda mnom sve manji i manji
a divovi su i dalje
tako nedostižni i stameni?