Zapisi jednog zavodnika

Nesigurnost ima tisuću lica
Nesigurnost sa bodljama…..
Pitajte me je li plačem!
Pitajte me jel se smijem!
Pitajte me je li volim!
Pitajte me je li jesam….
Tisuću lica nesigurnost ima;
Što ću s ovim mojim jednim.
Praznina ima sedamnaest razina.
Praznina, praznina, praznina, praznina…..
Pitajte me je li hodam!
Pitajte me jel me boli!
Pitajte me jel se srdim!
Pitajte me, pitajte me…..
Pitajte me, pitajte me…..
O praznini mene-svijeta -
Bez upita nema jela.
Zašto crtam prazne riječi?
Zašto nižem glupa slova?
Zašto, zašto, zašto, zašto?
Pitanja su od olova……
Pitanja su od olova
Koji bode moje lice
Koji bode, bode, bode;
Nesigurnost koji hrani,
I mozak mi, mozak, rani!
Pišem, pišem, pišem, pišem.
Pišem pjesmu, što to pišem?
Ne znam, ne znam, nema smisla…..
Pjesma ova smisla nema……
Nesigurnost jede lica.
Upit gasi apetite.
Upit rađa nesigurnost.
Praznina je atom, atom…..
Praznina je divlji atom…..-
 Smisao leži u praznini -