Životinjsko carstvo

Evo me jopet. Ovdje još uvijek tišina. Ptičice cvrkuću. Kod mene, ovdje tiho.

Na peveteu još ima znaka života, što je zaista fascinantno, s obzirom da ja uopće ne odogovaram na poruke. Evo, sad se jedan ljuti zbog toga, kao, tako mi je lijepe poruke napisao (rekao je da sam zgodna i "dama", bljak!), a ja niš. Pretpostavljam da će za koju minutu iz žalopojki prijeći na optužnice, a zatim na uvrede.

Moja Duška je savladala uspon na tabure, i sad ondje, sva ponosna, ubija plišanog dabra s piskom u dupetu i glavi.

Kasnije imam pseće-dobrosusjedski tulum. Jadna moja mica-maca! 6 dvonožaca i 5 pasa u njenoj kući!

Hm. Jel da gostima ponudim sladoled i kavu ili da ispečem slane pogačice? Nije vruće, dakle, neću se napatiti zbog pećnice... Mogla bih. Kad se razbudim do kraja.

Eh, sad je na tabure donijela i zeku. Duška. Poduzetnica :-))

Tak mi je drago što sam izabrala Dušku! Konačno nešto lako u mojem životu! Mala je preslatka, pametna, brzo uči, društvena je s pravom dozom opreza, beskrajno umiljata, zaigrana... Ma, savršeni mali pesek :-))

I sad mi je drago što mi je stan takva ropotarnica, da mi ničeg nije žao, da mogu pozvati pese iz susjedstva i ne mozgati o tome što će zapišati ili izgristi, sve je staro, ničeg nije šteta, sve se da oprati. Prošle nedjelje smo bili u parku, ali su se neki veliki potukli, Duška se prepala i bris preko ceste (ajme, oduzeh se od užasa!) i u neko dvorište. Srećom, javila se kad sam je zvala i sve je sretno prošlo. Ali, jock više - sloboda samo na veeeeliiiiikiiiim livadama. I kod mene ili kod susjeda (da, pozovu i oni, pretprošle nedjelje smo mi bile u gostima).

Jooooj, a kad se sjetim šaponje i muka po šaponji! Sve je bilo dobro dok ga nisam ostavila pred dućanom i neka budaletina ga istukla. Onda je počeo gristi ruku koja se pruža prema njemu. Nepoznatu ruku, moju ne. I postao je svadljiv, sve iz zorta. Tak da mi je godinama on birao društvo, mogla sam se družiti samo s onim šetačima pasa s čijim se ljubimcima on simpatizira, a ne ja. Duška si je, za sada, sa svima dobra. Tak da ja biram :-)) A šaponja sad podnosi.

A drag je, siromah, i on bi se igrao :-)) A krezubica matora, igračke mu ispadaju iz gupca. Ova mala vrtirepuška mu je danas maznula frolig iz usta prije nego što ga je stigao prebaciti do kutnjaka (koje još ima). A kad nastane gungula, on sam stenje, joj, joj, stare kosti, ne, boli, i onda se makne postrance i gleda, ali okice su mu vesele. Neka.

Joj, moram se pomaknuti i izvesti ih da bar malo pišaline i kakaže ostave vani. Pa onda te pogačice i preprati šalice za kavu. Nevjerojatno koliko mi prašine ulazi u kuću, valjda zato jer je fasada trošna, a stalno nekaj pada i puše. A na vitrini fali komad stakla, jebga.