Životinjsko carstvo

Crklo mi danas sve: internet, telefon, TV.

Zovem korisničku podršku, oni neš studiraju, vele, nazvat će me, nazovu sat kasnije i zamole da provjerim svoju instalaciju. Sve na broju, sve uštekano. Niš, vele oni, zvat će opet, a ja nek pripremim neku iglu ili čačkalicu.

I tak ja po čačkalicu, vidim, ispod stola viri komad telefonskog kabela. Pregrižen. Duška mijenja zube!

Danas mi je sažvakala i omiljene šlape, ajd, nije ih sasvim progrizla, ali im je definitivno skratila rok trajanja.

Malčice sam popizdila na stvorenjce, ali ne zadugo, čim me pogledala onim svojim veselim pogledićem, mislim si, ajd, dobro da je ovaj kabel pregrizla, mogla se namjeriti na struju...

Osim toga, našla sam rezervni. Viš, nije loše biti hrčak, skoro uvijek postoji backup, a onda i rješenje problema.

I tak, sad sam provela neko vrijeme na lojtri, provodeći kabel iznad vrata (kroz debele zidove mi ne prolazi wifi), a onda malo na koljenima, skrivajući i zagrađujući sve strujne kablove jastucima i inim preprekama za mliječne zubiće koji moraju ispasti.

Inače, moja mala bichonka bi mijenjala pasminu: malo bi bila ptičarka (kad god ugleda goluba), a danas se furala na jazavčarku: skup sa svojom frendicom Mašom je svojski rovala po krtičnjacima.

Maša JEST jazavčarka.

A fora su pasice, Maša ima 6 mjeseci, moja 3,5. Ponašaju se kao dvije sestre, jedna u pubertetu, a druga (ova moja) je prati u stopu i oponaša u svemu.

A doma je onda pao kupanjac. Ma, moja Duškica je zbilja milo psetance, nema s njom problema, osim tog kabela i šlape danas: nije oduševljena kadom, ali nije ni antiprotivna šamponiranju, a tuš je čak i fora. Fen je definitivno fora, ajd nek puše malo ovamo, malo onamo, malo jače, malo slabije, pa pokušava ugristi mlaz zraka (tak sam i provjerila zubeke - dva ispala, jedan donji sjekutić i jedan kutnjak), niš se ne buni, ne batrga se, ne jamra, samo maše repekom i sva si je važna kad je gotovo, kao da zna kak je lijepa.

U svemu tome pokušavala sam se prisjetiti kak dugo sam na Iskrici: od 2008., od ljeta - znam, jer sam spremila svoj prvi bloški zapis; u stvari, većinu zapisa prvih godina, sad više niš ne spremam.

Šest godinica! Pa, nije to malo: dovoljno da dijete krene u školu, da student završi dodiplomski i specijalistički, da se udaš i razvedeš, a u međuvremenu i rodiš komada dva, evo, meni bilo dovoljno za razbucat važnu vezu, preživjeti masu pretumbacija na poslu, odnjegovat i pokopat majku, dva puta hodati na pretrage pod sumnjom karcinoma, ostati bez auta, dobit desetak kila i skinuti desetak... ma, za svašta!

Ali, blogme, ne i dovoljno da se ono fakat zainteresiram za bloške blesavce i blesavoće. Mislim da ljudi koji se uspijevaju fakat za to zainteresirati ili žive neke grozne živote, o kojima izbjegavaju razmišljati pa se furaju na ovo, ili imaju bajne živote pa im ovo dođe kao malo trasha, da ne izgube kontakt s realnošću.

Whatever. Ajd, evo, prispavalo mi se. Sutra imam neki sastanak, a nemam pojma u koliko sati, zaboravih zapisati. A važno je. Kvrapcu! Zato se moram rano razbuditi i odmah nazvati, da ne omanem.

Laka vam noć, noćnjaci! Uživajte :-))

Koja je ovo ekipa?