Ručkić krčkić

Teku otprilike ovako:

JA: "Od ove stare karniše se može napraviti polica."
ON: "Hm. Ne znam. Možda. Bit će vam preuska. Ne isplati vam se to."
JA: "Sastavite mi ormar iz podruma."
ON: "Hm. Ne znam. Sigurno je oštećen. Zašto ne ostavite stari?"

Poanta je da se njemu ne da raditi, ali mu se da uzeti. Poput ove krtice na slici, on ne vidi niš, ali jako dobro osjeti što se isplati zgrabiti. Drugim riječima, poslovi koje nemre bogznakak naplatiti (a dovoljno je bistar da zna da i ja to znam) njemu jednostavno "nisu izvedivi". On bi meni radije napravio novu policu ili novi ormar, ili ne bi radio apsolutno ništa... A ovo je samo primjer jednog takvog, koji me aktualno nervira.

To su zboksani ljudi, ljudi koji funkcioniraju isključivo po špranci i ne vide dalje od ruba svoje kutije, pravila koje su jedva nekako ulupali u glavurde, a sad su ondje nepomična za sva vremena... Kad je ovaj isti kojeg sam citirala vidio kak izgleda moja kuhinja u nastanku, nije mogao suspregnuti divljenje, unatoč početnom neodobravanju: pa kakva je to kuhinja bez gornjih elemenata (zbog kojih bi koštala bar 30% više, a imam predivnu masivnu kredencu), te bez kuhinjskog stola, nego ja vadim neki prastari, iz strojobravarske radionice, i sad će to biti stol + kuhinjski otok, a gotovo se sasvim slomio kad sam jednu policu koja bi mogla razvaliti krhki zid odbila podbočiti metalnim nogicama, koje su "jedina mogućnost", jer tip nije u stanju mrdnuti od pojma "noga", a ja jesam pa sam lijepo uzela dva stupa za ograde na stepenišnim rukohvatima, i naravno da se može ono što ja hoću, ali on to ni u bunilu ne bi mogao smisliti; a pride i košta manje.

A takvih sam se nagledala u ovih mjesec dana majstorisanja u mojem stanu... Srećom, ima i pametnih, ima i kreativnih, ima i poštenih. Doduše, takvi će vam uvijek staviti bubu u uho da zašto ne bih još nešto, ne bi to puno koštalo; i odradili bi oni to, i ne bi puno koštalo, ali moj budžet nije fleksibilan, hebga... A ja onda patim.

I tak, predozirana uzaludnim trošenjem glasnica, meni neshvatljivim neshvaćanjem, niskim strastima, lijenošću, zabušavanjem i neskrivenim nepoštenjem, zapitah se zašto me to sve skup podsjeća na Iskricu. Odgovor je očigledan, zar ne? Manje je očigledno zašto ja onda dolazim na Iskricu, a jasno je da sve to skup ne volim. Hm. Mislim da sam to došla konzumirati u malim i kontroliranim dozama, valjda da bih ojačala, valjda da bih naučila odjebati od sebe, valjda da si dam oduška podjednako glupim i podjednako nekontroliranim reakcijama... Valjda.

Ove glupake trebam, hebga! Vas, ovdje zastupljene, ne. Bar ne pragmatično. Međutim, vjerojatno vas trebam da bih samu sebe sagledala iz onog kuta koje zrcalo ne pokazuje, straga, nelaskavo, da bih uvidjela koliko je vama ono što ja jesam neshvatljivo i neprihvatljivo i koliko vam ide na živce, pa da bih onda i ja samoj sebi dala za pravo odrezati meni antipodnim primjercima točno ono što ih ide, jer zašto bi ti i takvi imali pravo ne samo na doživljaj, neshvaćanje, nego i reakcije, a ja ne?

Nisam ja ko boža pa da velim "premali ste mi". Ja ponekad s guštom zgazim gmizavce, plizavce, žohare i ine. Osobito kad se razbahate i razmile ondje gdje ja sama volim biti svoja na svome.

I da, imam i ja razne pikanterije o kamenjarskom klubu. Samo je pitanje vremena kad će me dovoljno ižifcirati pa da ih prostrem.

U glupana kratka pamet,
ostala mu u amanet.
Dobro ne zna on zboriti,
iza slike će se kriti.

Okupljat će sebi slićne,
glupostima raznim vične.
Laprdat će bedastoće
i izmišljat zločestoće!

U glupana nikad mira,
gluposti valjat uživa.
Od pameti niti traga,
optužuje za to Vraga.

Ne može im bog pomoći
u njihovoj bedastoći.
A Vrag im se vazda smije,
u gluposti kako žive!

Dobraaaaaaaaaaaaaaaaa! :-)))

prošle sam godine surađivala sa izuzetno pametnim i spretnim majstorom.
kaj sam zamislila, stvoril je, napravil je, osmislil je način. Od postojećeg materijala u kući.
ja sam samo izrekla ideju.

izuzetan jedan čovjek.

o iskrici i svom bivanju ovdje, nemam kaj reć.
poklopim se z vuhima i šibam dalje.
:)

možda naletim i tu na sličnog majstora :)
tko zna ?!

Biba, ajd me poveži s tim kreativcem, ovi manualci me izluđuju! A kod mene još masa toga što bi se dalo kreativno reciklirati.

Majketi, kad se sjetim da je Isus bio stolar! A ovaj moj, je, precizan je, pouzdan je, ali sve po špranci, nema tu zamišljaja, moraš mu sliku pokazati, pa reći kakav materijal, pa kak da reže, eee, onda bu on našao prave šarafe... Ili ne bude. Tak sam ostala bez police u kuhinji, iznad radne plohe, koja se sad mora ponovno raditi.

I pride mi se odvalio komad zida u (susjednoj) kupaonici. Tak da bum opet imala sranje od malerije.

A maler je zapravo rock zvijezda koja nikad nije zasjala... Pa svakog jutra filozofska spika s puno stranih riječi. Ajd, ispravno ih koristi. Ali mene to ne zanima. Mene zanima da on dobro pomalja.

Sad čekam snagatore da mi spretumbaju namještaj. A onda cjelovečernje slaganje stvari u ispretumbani namještaj. I kaj je najgore, ne bu sve bilo ispretumbano, čeka me još jedna runda, ali nemrem odjednom dok ne raskrčim prostor i bar nešto stavim u punu funkciju.

nemaš beda.

moram potražit broj moba

da sam znala kaj buš sve delala, bi ti i ranije rekla za njega.

A jebgasad... Ovi su odradili posao, ne baš besprijekorno, ne baš kak sam htjela, ali blogme, čisto sumnjam da bum ih opet zvala. Tak da neka ovoga u pričuvi :-))

:))

nadam se da ti ne u trebal, odnosno, da je postojeća garnitura odradila po PS-u

Ma trebam ti ja još štošta... Odlučila sam da u dnevnom boravku ne želim ormare, ali bih iz postojećih ormara za knjige (koji su skriveni u djevojačkoj) izvukla police, presvukla ih u neke zanimljive tapete i asimetrično povješala po zidu. Koji je od cigle i zato valja strpljivo i oprezno burgijati. Pa bih jednom starom ormaru uredila vrata, koja se mjestimično gule, a ovaj moj kutijasti stolar ne želi ni čuti za to, a kad je još slušao, ispalio je neku cifru koju nemam namjeru platiti. Varijanta b je da taj ormar likvidiram za sva vremena, ali da recikliram materijal od kojeg je napravljen, a to je puno drvo, za popunu jednog mosta, koji će zjapiti prazan zato jer ću iz njega izvući krevet... I tak, ima toga, ima ideja. Love više jock.

A ni snagatora jock. Meni roba iz dva ormara posvuda. Nemrem se uvaliti u krevet, nemrem u fotelju, kuhinja mi isto puna suđa koje čeka da smjestim kredencu... Za popizdit! A kakti, manje-više je gotovo. Treba još samo spojiti šparet i špinu. I tu sfušanu policu.

hm..ipak bi ti trebal onaj broj :)

bum ga poiskala, pa ti dostavila.

hoćeš ?

sorry, stigli snagatori, pretumbali, ja sad slažem... Ajd, čujemo se!