...nevjer(n)ica...
...e, da mi je neko reko da ću i ja jednom u životu ić na poso, al ne morat i radit, dobivat plaću al ju ne morat i zaradit, rekla bi mu da je minimalno normalan i da se mora maksimalno liječit...jedino mi malo problem stvara što u vrijeme kad idem obavit plac, špeceraj il neš privatno zna bit taka gužva da sam naprosto prisiljena sjest u neku birtiju, da se nevraćam bezveze, i uz kavu-dvije pričekat barem sat-sat i pol da gužva malo prođe...baš svi penzioneri moraju u ta doba doć na plac, a mi koji žurimo na poso onda zbog njih moramo čekat...al dobro, nije problem...uvijek se imaju kakve novine za čitat, ako ih već nisam taj dan na poslu pregledala, a najčešće ima neko od kolega pa se lijepo napričamo...a onda mi zna bit već frka jer dok ja polako obavim šta trebam pa dok se vratim na poso pa još dok obiđem kolegice da prokomentiramo dnevni šoping i ostale događaje, eventualno neš u vezi posla al to uglavnom odgodimo za drugi put, pa skoro na trčečke jurim po stvari da bi na vrijeme išla kuć s posla...uf, skoro jednom petu potrgala...a najveći mi gušt kad mi se ujutro neda ustat il zaključim da bi hitno morala frizerki pa nazovem kolegicu i kažem da mi puko nokat i da nemerem taka na poso i da ću na bolovanje do daljnjeg...preventivno, da mi ne popucaju i ostali...koja bi to tek šteta bila...bolje za jedan nokat tri dana nego da popucaju ostali pa dva mjeseca...kaću trebat fasadu stavljat il ić rodici u njemačku onda ću potrgat sve nokte, tj. reč doktoru da se pravi da je tako, onda ću to tako...ma dobar mi doktor...pozna mog bratića jer su zajedno jednom bili na nekim karminama pa zna kakva je situacija, a i uvijek mu odnesem neku sitnicu, paket sira i pršuta barem, da od sramote ne dođem praznih ruku jer nije red... fala bogu pa i cure imaju razumijevanja jer se i one često nađu u takvoj nevolji...a najdraže mi kace na poslu nešto slavi, a skoro svaki dan ima nešto takvo...eto, jučer micina mala upisala ritmiku u vrtiću pa je mica, inače se zove milanka al mi ju od milja zovemo mica, donjela kolača, prasetine i francuske, pa domaćeg višnjevca i orahovca šta su planuli za aparativ, pa poslije poslala štefa s porte da on i šofer jozo odu nekud po gajbu piva, konjak i par litara vina sa službenim autom jer će ih s njim prije pustit negdje nego s privatnim, biće prije gotovi, a i šta trošit svoje auto za poso...usput da donesu i koji aspirin, ako glava zaboli od tolko šećera...neki glavbolju liječe vatanjem...eto, pretprošli put baš, kad je anto slavijo šta je njegov susjed mirko dobio praunuka, a fino je bogami počastijo, ja na vece, a kad u veceju mara i ivo...mislim, malo su bili u akciji al sam rekla pardon i otišla...šta ću drugo...ajd, zna mara da ja nikom neću reč...dobra je ona...uvijek mi nešto nosi...te donila rodica ovo pa se ja baš sjetila tebe, te muž baš bio u švici kod brata pa donijo svakavih drangulija, a meni to previše...evo tu neka deklejor kreme i ulja...šta će mi to, ni neznam šta je...meni to masno...jedino cipele mazat s tim...a odjeće, čarapa, suđa...ma svega...uglavnom, divna je mara meni i sluša me pa mogu tajit...a i nije joj prvi put...al zna da može računat na moju šutnju...uf, al ima dobrih dana tamo, a, bogami, ima i loših...nema mi goreg nego kad napokon sva izmorena dođem s placa il otkud već, pa sjednem odmorit, pa pojest, poslije naravno kava al to kod slavice u uredu, il odemo van ako je lijepo vrijeme, i onda, ko za inat, zazvoni telefon....eeee!...ja učas poludim maksimalno!...ma kako ljudi nemaju obraza nego zovu kad je čovjeku pauza?!... i neću se javit jer imam i ja pravo na pauzu ...jest da je pauza službeno bila u drugo vrijeme, a jesam ja kriva šta imam tolko posla da nemogu ići na pauzu kad piše nego kad mi poso to dozvoli?!...to mogu one šta cijeli dan guzicom nit ne mrdnu guzicom nego nepokretno samo sjede u uredu i fol nešto tandrljaju po kompjutoru...prave se pametne pred šefom, ko da ja ne kužim te njihove fazone...misle da će ih bolje gledat...e, oće brus!...samo da koju vidim da me krivo gleda, ljenčine umišljene, il, nedaj bože, al stvaaaarno nedaaaj bože, da čujem da koja šta priča o meni...e, onda će se gadno provest!...bolje nek me se čuvaju takve!...onda će vidjet svog boga kad se kumu požalim, a on to kaže svom stricu!... i eto, šta da vam kažem...rođo me s tim poslom zajebo opako...ode ja sad na plac i kavu polako, treba danas nešto radit, a vi – uživajte!...ue-he-he-heeeee!... :D
Link
24.09.2014. u 18:11 | Dodaj komentar
Di ćeš bona uovo doba na pijacu? Sjedi de malo, oladi,uvati zraka,nemoš tolko radit.
Autor: milimoj_lulek | 24.09.2014. u 18:18 | opcije
...to bilo od podne... :)
Autor: nevr_mor | 24.09.2014. u 18:28 | opcije
A tako. Ja dosad ležo al me uvatila križobolja pa sam moro da se okrernem nadrugu stranu.Naporno je to.
Autor: milimoj_lulek | 24.09.2014. u 18:37 | opcije
...a bokček... :)))
Autor: nevr_mor | 24.09.2014. u 18:41 | opcije
Ma ja. Evo mi piše jaran iz Čikaga da su u njih nastale promjene.Kad su došli u taj kvart bila tamo sve crna raja a okad oni uveče sjednu pred zgradu na teferič i puste Halida do po noći nema ih više.Odselilo.
Pa kaje de dođi vamo ima posla za popizdit.
Ma bjež bolan diš uAmeriku posla tražit. Ko da ga vamo nema.
Autor: milimoj_lulek | 24.09.2014. u 18:49 | opcije