rupurendronskalije

danas sam kad sam išla ne prema nego od dučana vidla sam jednog takozvanog lerota. ili oriđinala kak bi braća dalmatinci rekli. bil je dost stereotipan taj lero. ak mi dopuštate taj jedan oksimoron. zakaj standarni? zato kaj je fural filcani preveliki kačket, debele debele očale sa plus dijoptrijom, karirani kratki kaputič sa dragonerima, bezrukavnik u drugom karirungu i obavezne prekratke široke samtke sa ispupčenim koljenima. šuze nisam snimila. al možda su čak bile one smeđe plastične natikače prek čarapica. uglavnom. razgovaral se sam sa sobom i rukama pratio emocionalni status spike. bil je u neverbalnoj i u verbalnoj komunikaciji. bil je sam sa sobom. nedostižan san mnoge izgubljene duše uključujuč i moju. bilo me prvo malo strah kad sam prelazila cestu pa prek zebre na drugu stranu prema njemu il gde je več il več naprama tomu stajal i manipuliral ručicama.. i onda sam samu sebe prekorila kaj me ima bit strah frajera koji se sam sa sobom razgovara na cesti. pa i ja to delam. kasnije sam se čak malo uvredila da mi se nije obratil.

Kaj je to Lero?

Znam za bombone Lero.

ma ono..kao selska luda. ne znam kak bi to politički korektno se reklo :-)

A kužim.

e

svaki grad uz nase more ima svoga lera. ....ispjevao gosspar davno....a ja dodm...u zaledu i selo i grad :)

Dubrovački trubaduri,sićam se.