Bjorn Asabrag

Jutros sam se rano probudio,jer mi se pripiškilo.A baš sam nešto lipo sanjao,
da sam nekog babca s kiticom po parkiću naganjao.Parkić mi je bio nepoznat
ali vjerujem da je negdje u blizini psihijatrijske bolnice Vrapće.Tamo,u njezinoj
okolini je mnoštvo slićnih parkića i babaca od stotnu godin starosti.
I baš kad sam se ponadao da sam babca uhvatio,san mi se prekinuo pa ne znam
gdje je babac nestao.Ali,više mi nije bilo važno.Digao sam se iz svojeg francuskog
kreveta i uputio ka zahodu prema zahodskoj školjci sa zlatnim poklopcem.Uvik mi
je problem bija podizati taj poklopac pa sam dao stručnjaku da na njega ugradi
maleni elektromotor koji bi ga podizao prekidom fotoćelije prilikom mojeg dolaska
u njezinu određenu blizinu.
Nakon što sam se lipo popiškijo u bilu porculansku školjku,vratija san se u svoj
francuski krevet,kako bih nastavio san koji se prekinija.Zanimalo me gdje je nestao
babac iz parkića ali nikako da mi se san sa babcem vračao.Mora da je babca netko
drugi ulovija dok san na zahodu bija.Eto vidite,ni snovi nisu savršeni,uvik nešta ne-
dostaje.Ali to je to,babci od sto ljeta sigurno ima i sve su nevine,barem u snovima.

Ti si bar babca sanja a ja Krampusa.

Jel ima zlatnu šibu?

Ajde bar te neće herc strefit.Zamisli da si neku mladu sanjao.

Bija je u injvaljidsim koljicimi
i vodija dva rotvajljera nja uzica.

Mlade ne sanjam,njih karinjđam.
Aaaaj karinjo!!!

Ja kitičko veliko imam,
ču da ti nju instaliram.
Doživotno ima garancijo
pri pravilno uporabljijo.

http://youtu.be/5u8lglJ5h1I