Zapisi jednog zavodnika

Ponekad, besramno nošen kroz mnoštvo opijenih stranaca poželim da su samo kapi kiše, one izvana,van zamagljenih stakala....da su mokri udarci razuma, nježni poput davnih dodira...ponekad, zaista, želim nestati u bujici suza, bez pitanja i odgovora...no, nestajem u milosti osmijeha...i onda noć zamakne iza jutarnjih zavjesa i postane mir iza umornih kapaka.Od kad sam namirisao tebe, želim ostati.

Ma jebi mi sve nisam.

Sjećanje na noć
čiste plahte
i miris prošloljetne boli
dobro poznat
tonem kroz treptaj
silazim s trona božjih usana
držim glavu gore, al' nedovoljno visoko
skupljam riječi k'o bisere u snijegu
i više ih ne poklanjam
pluća mi prijete
tonem.

Pusti me da darujem ti svoju ljubav....
kao da je to jedina stvar koju želiš...
i jedino što nemaš!!I koja niti moja nije,dok je ne poklonim tebi...ili bar ne podijelim sa tobom...

Klečim,predivno moje biće
Pred tvojim nogama,
I tebi sličnima ljubim lice,
To bijelo i nevino...

Srce,miruj srce moje,
Miruj besprijekorno moje biće
Iskrene pravednosti i poštenja
Ljubim lice tebi
I tebi sličnima,moje milo biće...

Zbog tebe borit ću se
S licemjerjem i
Prljavim intrigama visokog društva,
Zbog tebe i tebi sličnima
Borit ću se
S olujama i
Hladnim kišama,moje drago,
Moje blago-
Moje predivno biće...

Ranjen i ogorčen spoznajom
O sudbini pravih ljudskih vrijednosti,
Ti mi podari
Barem tračak iskrenosti
I popusti,molim te,
Pokloni mi svoje neiskvareno,
Ali ipak razočarano srce.
Popusti,molim te,jer
Gubimo noć-brzo sviće,
Podari mi svoje srce,ljubljeno,
Predivno moje biće...

Jer odavno si ispunjen
Ironijom,jetkom i jeftinom gorčinom.
Milujući svojom milinom,
Nosio spoznaje o naličju čovjekovu.
Bespoštednoj neljudskosti
S kojom si se sukobio-
Teško je breme,
Moje malo srce,
Ne dopuštam da uvene...

Sam poziv na obračun
Bio je dovoljan-
Moj je dragi postao umoran.
Vječito umoran,
Ali spavat će
I sanjat će
Snivati,
O vječnom zagrljaju punom ljubavi
Koji će otjerati sav nemir.
Snivat će jednom,zauvijek,
I tu sreću,smješak
Na kutu usana
Bijednog mrtvaca
Nikad i nitko uzeti mu neče,
Moje drago,nevino biće...

I govorit će zli ljudi
Da je umro i da ga nema više
Ali nije mrtav,
Jer u meni on
Zauvijek diše.
Samo je umoran,malo odspavat će,
Moje drago,predivno biće
Čekat će
Čekati na mene
I sebi sličnima ljubiti lice...

Moj anđeo,
Moje predivno biće...

I život i ljubav
moja ti si.
Pustinjski cvijet
vrlo rijedak,
Što vjerovatno
znala nisi.
S tobom sunce zalazi i
zora se diže.
S tobom i zvijezde
izgledaju bliže.

Aquila
Autor/-ica: DonBrankony
Orao
Donosioče nebeske energije,
vladaru neba, sunčeva ptico,
gde je izvorište tvoje mudrosti,
satkane od duhovnosti i magije.
Nedosežna pobedo, neumoljiva,
što hrabro i neustrašivo osvajaš
zaboravljenu misteriju svemira,
izgubljenu sreću ovoga sveta.
Čemu stremi pohod tvoj?
Gde je ideal tvoje mladosti?
Zanosna i graciozna ptico,
prepuštam se tvojoj kraljevskoj senci.
Donosioče nebeske energije,
zaštitnička ptico, osvajaču,
što poseduješ moć podmlađivanja,
u svom ponosu, ti letiš veličanstveno.
Nedosežna pobedo, neumoljiva,
što bogove za svedoke uzimaš.
ćutljivog leta, vrtoglastog ponira,
snažno se uzdižeš, visoko, iznad oblaka.
Priznajem tvoju raskošnu vitalnost,
neustrašivost i borbenost,
divim se tvom nadčovečanskom ponosu,
tvojoj hrabrosti, mudrosti i mladosti.